Šuma
ALEKSANDAR NIKOLAJEVIČ OSTROVSKI


Reditelj Egon Savin

Premijera 27. decembra 2005. Scena "Ljuba Tadić".
Predstava traje oko 1h 55’ i ima pauzu

EGON SAVIN:  «Šuma»je svet u kome živimo. «Šuma» su naši odnosi koji su tiranski,  uslovljeni glađu za novcem, ljubavlju, umetnošću. To su tri gladi na kojima počiva kosmos ovog komada. «Šuma» je, naravno, metafora zverskih odnosa koji vladaju među ljudima u savremenom civilizovanom svetu. Čovek tiraniše i porobljava čoveka, utoljava svoju pohlepu i požudu upotrebljavajući za to svoje najbliže. Govorili su nam da postoji antagonizam klasa i on zaista postoji.  U svetu profita ljudi eksploatišu jedni druge, ali i u intimnim odnosima – ljubavnim,  porodičnim, prijateljskim relacijama postoji izrabljivanje  Šuma je, u tom smislu, najpreglednija drama Ostrovskog,  pisca koji je sa još nekolicinom sazidao velelepnu građevinu, «rusku književnost XIX veka».

(Preuzeto iz programa za predstavu Šuma)

ALEKSANDAR NIKOLAJEVIČ OSTROVSKI (1823-1886)
Odrastao u moskovskom trgovačkom predgrađu. U mladosti radio kao sudski pisar. Najveći broj drama (napisao ih je oko pedeset) posvetio je «mračnom carstvu » (N.A. Dobrolubov) patrijahalnog i konzervativnog trgovačkog staleža (Svoji smo – dogovorićemo se, Siromaštvo nije greh, Oluja), zatim životu ruskih činovnika (Unosno mesto, Siromašna udavača) i sudbini umetnika (Talenti i obožavaoci, Šuma). Posebno «mračno» oblikuje likove ruskih plemića (Lude pare, Šuma). Jedan ciklus njegovih drama posvećen je ruskoj prošlosti (Minin-Suhoruk, Dimitrij Samozvanec). «Prolećna bajka» Snežana, stvorena po folklornim motivima, poslužila je kao libreto za operu N. Rimskog-Korsakova. Ostrovski je stvorio realistički nacionalni repertoar ruskog pozorišta. Posebno je uticao na moskovski Mali teatar.

EGON SAVIN
Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ubrzo po završetku fakuteta postao je asistent profesora Dejana Mijača. Sada je profesor režije na FDU i Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju. Režirao je u gotovo svim značajnim pozorištima nekadašnje Jugoslavije, a njegove predstave su gostovale u Nansiju, Parizu, Varšavi, Tel Avivu, Beču, Njujorku ....
Dobitnik je niza priznanja za režiju dela domaćih i inostranih pisaca, nekoliko Sterijinih nagrada, kao i Nagrade »Bojan Stupica«.
           Radio je sa uspehom u svim kod nas prisutnim produkcionim modelima: od predstave Zbogom Judo koja je sredinom sedamdesetih okupila grupu mladih glumaca-zaverenika i formirala jedan od mogućih modela pozorišne off-scene, do predstava u institucijama nacionalnog značaja – Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici.
           Sa velikim uspehom postavljao je dela domaćih i svetskih klasika: Šekspira, Dostojevskog, Rostana, Gončarova, Singera, Kiša, Aleksandra Popovića, Vaclava Havela, Ljubomira Simovića, Franca Ksavera Kreca, Dušana Kovačevića, Sema Šeparda, Edvarda Bonda ... u kojima pronalazi konkretne tragove koji otkrivaju suštinsku moć pozorišta u našem vremenu, vezuju i ta dela i njihove autore za konrektan prostor i konkretno vreme u kojem predstava nastaje, izbegavajući dnevno-političku dimenziju, banalnost i političku vulgarizaciju.
          U Jugoslovenskom dramskom pozorištu režirao je predstave Muke po Živojinu Radoslava Pavrlovića,  Na letovanju Makrima Gorkog i Mletačkog trgovca Vilijama Šekpira.

gore

Kritike

O Šumi
Sve zrači jakom i jasnom životnošću i istinitošću. Praktična veza sa percepcijom savremenog gledaoca nadjena je u jednostavnosti i odredjenosti karaktera i odnosa i situacija po modelu koji se koristi u oblikovanju materijala BAJKE. ...Jasno je da je gospodarica kuće Raisa Pavlovna Gurmišska – igra je zrelo i bogato Svetlana Bojković, osoba starija od mnogih ali je jasno da ona to ne shvata stereotipno nego se u pobuni protiv prolaznosti bori za mladog ljubavnika... Odnosno, baš se mnogo i ne bori, nego ga prosto plaća parama... I to ga plaća dobro i mnogo i do potpunog ludila rasipa te pare... Tu su i pravi GLUMCI, umetnici bez koristoljublja ali skloni potrebitosti i u iću i u piću... Tu dvojicu skoro beketovskih lakrdijaša i smehostresača i kad su bolno tužni, bolno sami ili nesrećni – igraju – iskreno i tačno, i sa velikim obećanjem da će se razigrati jer imaju i kako i gde, dva odlična mlada, a iskusna glumca – Nikola Djuričko - velikog tragičara NESREĆKOVIĆA i Boris Milovojević ne manje velikog komičara SREĆKOVIĆA. Ovom predstavom pozorište se u sebi opet ostvarilo samo onako kako može – od Tespisa do Beketa, igrom i samo potvrđujućom samorazumljivošću koja se lako i brzo čita a aktivira sve što imate kao gledalac – i iskustvo, i znanje i osećanja. Sasvim na mestu. Čestitam!
Goran Cvetković, II Program Radio Beograda

Svemu nasuprot
Premijerno izvodjenje predstave Šuma krajem prošle godine u JDP-u pokazalo je, pored ostalog, na koji način je moguće savremeno čitanje komada klasične vrednosti. Slično nekim svojim ranijim rešenjima reditelj Egon Savin vešto ubrzava sam tok komada  usmeravajući svu pažnju na dva glavna junaka, Raisu Pavlovnu i Genadija Nerećkovića... Raisa Grumišska, zapravo tvorac šume i odnosa koji vladaju u njoj, koja istovremeno i simbolički predstavlja odlazeće (spahijsko) doba: Kada ta uzorna i strašna gospođa (koju s merom tumači Svetlana Bojković) od koje drhi cela gubernija poklekne pred mladošću dečaka koga je namenila svojoj siromašnoj rođaki i prigrabi ga sebi, postaće očigledno da je i golobradi mladić do te mere iskvaren da mu je svejedno s kim će ga oženiti, babom ili devojkom ... Svemu nasuprot, ali još tragičniji, jeste lik Genadija Nesrećkovića, propalog glumca koji do te mere žudi za scenom da ne razlikuje glumačku od životne prilike. Koji, kako to autentično igra Nikola Đuričko, više voli da odigra velikodušnost nego što u nju veruje, čak i kada je reč o rođenoj sestri. Ovaj strašni svet strašno promašenih ljudi više nego uverljivo su još branili, pre svih Boris Milivojević (Srećković), Miodrag Radovanović, Vanja Ejdus, Dubravko Jovanović, Radovan Vujović i Vlasta Velisavljević.
Željko Jovanović, Blic

gore