|
|
|
|
|
|
|
MLETAČKI TRGOVAC
Vilijam Šekspir
Reditelj Egon Savin
Premijera, 3. februar, 2004. godine, Scena "Ljuba Tadić".
Predstava traje oko 2 sata i 10 minuta. Ima pauzu.
|
|
 Igraju |
| O drami |
| O autoru |
| O reditelju |
| Kritike |
|
Igraju
Antonio IRFAN MENSUR
Šajlok PREDRAG EJDUS / VOJA BRAJOVIĆ
Basanio GORAN ŠUŠLJIK
Porcija DRAGAN MIĆANOVIĆ
Gobo, Tubal,
Dužd mletački MIODRAG RADOVANOVIĆ
Knez marokanski,
knez aragonski GORAN DANIČIĆ
Nerisa ANDJELIKA SIMIĆ
Džesika TANJA PJEVAC
Gracijano NEBOJŠA MILOVANOVIĆ
Lorenco SRDJAN TIMAROV
Salanio PAVLE PEKIĆ
Salarino NIKOLA VUJOVIĆ
Lanselot Gobo GORAN JEVTIĆ / BORIS MILIVOJEVIĆ
Tamničar SLOBODAN PAVELKIĆ
Porcijine dvorkinje ISABELLA APPIAH, ANA SIMIĆ, JELENA ANGELOVSKI
Činovnici suda,
Stražari NEMANJA RADOMIROVIĆ, FILIP PAVLAŠEVIĆ
Dramaturg Miloš Krečković
Scenograf Miodrag Tabački
Kostimograf Kristina Ignjatović
gore
|
|
O DRAMI
Reditelj Egon Savin preselio je radnju ove sumorne Šekspirove komedije u Veneciju tridesetih godina XX veka, u vreme dolazečeg fašizma. Mladi Basanio moli svog patrona, trgovca Antonija da mu posudi novac tako da bi mogao da isprosi lepu i bogatu Porciju. Antonije je uložio sve blago u brodove i nema gotovog novca. On novac pozajmljuje od Šajloka. Šajlok mrzi Antonija jer ga je ponižavao i vredjao zbog njegovog jevrejskog porekla i poslova (zelenaštva). Šajlok se složi da posudi novac, ali od Antonija traži pravo da odseče funtu mesa ako mu ne vrati dug. Antonio se složi i oni sklope ugovor. Šajlokova kči Džesika pokrade oca i pobegne sa Basanijevim prijateljem Lorencom. Lanselot Gobo, Šajlokov verni sluka, napušta gospodara i prelazi u službu kod Basanija. Basanio rešava zadatak koji je preminuli Porcijin otac ostavio za buduče prosce i tako osvaja Porciju. Antonio bankrotira. Šajlok traži osvetu. On traži sud. Slučaj stiže do mletačkog dužda koji poziva mladog advokata (tj. prerušenu Porciju). Porcija ceo slučaj preokreče u korist Antonija i praktično uništi Šajloka: oduzima mu veru i imovinu. Kao jedinu nagradu za svoju uslugu, Porcija traži prsten od Basanija. Basanio joj da prsten iako ga je Porcija zaklela da se ne odvaja od njega. Na kraju predstave, mladi i uspešni Venecijanci se okupljaju u Porcijinoj vili da proslave uspeh ali nisu svi srečni. Džesika je shvatila da je sama pokradena i prevarena. Osiromašeni i ostareli Antonio nije poželjan u novom bogatom društvu. Sluga Lanselot Gobo navlači fašističku uniformu. Dolaze zla vremena.
gore |
|
O AUTORU
VILIJAM ŠEKSPIR
26. aprila 1564. godine Džon i Meri Šekspir krstili su treće dete, najstarijeg sina Vilijama (William Shakespeare), pa se smatra da je veliki pisac rodjen na dan Sv. Djordja, 23. aprila u Stradfordu na Ejvonu.
Od 1592. godine Vilijam živi u Londonu i piše za Komornikovu družinu, koja je od dolaska Džemsa I na presto proglašena za Kraljevu družinu. Družinu je vodio glumac Ričard Barbidž. Šekspir je bio deoničar i glavni autor trupe; ponekad je glumio starce.
Šekspirova dela najviše su igrana u pozorištu R. Barbidža Globe, podignutom 1599. godine, u teatru Fortune i Blackfriars teatru, gde je takodje bio suvlasnik.
Prvo objavljeno Šekspirovo delo pojavilo se 1593. godine Venera i Adonis, posvećena mladom patronu, lordu Sauthemptonu (Southampton). U narednih 23 godine napisao je preko 36 drama i zbirku soneta: Komedija zabune, Tit Andronik, Ukroćena goropad, Dva viteza iz Verone, Romeo i Julija, Nenagrađeni ljubavni trud, Ričard II, San letnje noći, Kralj Džon, Mletački trgovac (1596), Henri IV, Mnogo vike ni oko čega, Kako vam drago, Henri V, Julije Cezar, Vesele žene vindzorske, Bogojavljenska noć, Hamlet, Sve je dobro što se dobro svrši, Troil i Kresida, Mera za meru, Otelo, Kralj Lir, Magbet, Antonije i Kleopatra, Timon Atinjanin, Koriolan i Perikle.
Šekspir je umro u rodnom mestu na svoj rodjendan 1616. godine.
gore
|
|
O REDITELJU
EGON SAVIN
Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Ubrzo po završetku fakuteta postao je asistent profesora Dejana Mijača. Sada je profesor režije na FDU i Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju. Režirao je u gotovo svim značajnim pozorištima nekadašnje Jugoslavije, a njegove predstave su gostovale u Nansiju, Parizu, Varšavi, Tel Avivu, Beču, Njujorku ....
Dobitnik je niza priznanja za režiju dela domaćih i inostranih pisaca, nekoliko Sterijinih nagrada, kao i Nagrade "Bojan Stupica".
Radio je sa uspehom u svim kod nas prisutnim produkcionim modelima: od predstave Zbogom Judo koja je sredinom sedamdesetih okupila grupu mladih glumaca-zaverenika i formirala jedan od mogućih modela pozorišne off-scene, do predstava u institucijama nacionalnog značaja - Narodno pozorište u Beogradu, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici.
Sa velikim uspehom postavljao je dela domačih i svetskih klasika: Dostojevskog, Rostana, Gončarova, Singera, Kiša, Aleksandra Popoviča, Vaclava Havela, Ljubomira Simoviča, Franca Ksavera Kreca, Dušana Kovačevića, Sema Šeparda, Edvarda Bonda ... u kojima pronalazi konkretne tragove koji otkrivaju susˇtinsku moč pozorišta u našem vremenu, vezuju i ta dela i njihove autore za konrektan prostor i konkretno vreme u kojem predstava nastaje, izbegavajuči dnevno-političku dimenziju, banalnost i političku vulgarizaciju.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu režirao je predstave Muke po Živojinu Radoslava Pavlovića i Na letovanju Maksima Gorkog.
gore |
|
KRITIKE
Radikalna aktualizacija
Nedoumicu koja se svodi na pitanje šta je sa žanrovskog stanovišta Šekspirov komad, reditelj Egon Savin je u svojoj predstavi radikalno razrešio time što ga je maksimalno aktuelizovao, naravno na tematskom planu. Premda je za pozornicu dogadjaja uzeo Tabačkov izvanredan scenografski opis Venecije kakva je ona odvajkada, ne prizor s razglednice nego sliku njene veličanstvene, tajanstvene trošnosti koja večno traje, on je, uz pomoć slikovitih kostima Kristine Ignjatović, ali i aluzija nenasilno izvedenih iz Šekspirovog teksta, situirao radnju u rane tridesete godine prošlog stoleća, u Italiju nad kojom se nadvija senka dolazećeg fašizma, koju truju rasizam, ksenofobija, nasilje i izigravanje zakona ... Za njega Šajlok (Predrag Ejdus) nije ni komičan, ni groteskan, ni zao lik, već je naprosto ponižen, ozlojedjen čovek, spreman da sklopi faustovski ugovor sa samim djavolom da bi povratio samopoštovanje i izgubljeno dostojanstvo, da bi sebe pravičnije vrednovao ...
Vladimir Stamenković, NIN, 12. II 2004.
Porcija vrhunske glume
Veoma bitni momenti u razvoju pozorišne umetnosti obično se vezuju za pojavu nekog značajnog dramskog teksta ili inovativnog rediteljskog koncepta; redje se dešava da tu misiju ostvari neka pojedinačna glumačka kreacija. Upravo takav nesvakidašnji slučaj desio se u predstavi Mletački trgovac Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojoj se Dragan Mićanović, maestralno igrajući slavnu žensku ulogu, izdvojio iz, inače, rediteljski odlično orkestrirane ansambl predstave ... njegova je Porcija neshvatljivo bogat i slojevit lik: ona je bizarna i mušičava dok trpi mrske prosce, ustreptala i ranjiva kada se predaje voljenom Basaniju, lukava i odlučna dok se bori na sudu, smirena, superiorna i veoma opasna kad razotrkiva izdaju svog dragog ... u tom složenom psihološkom oblikovanju Porcijinog lika ostvaruju se i neki od najuzbudljivijih prizora predstave: recimo, scena u kojoj ona ostaje duboko poražena spoznajom da je Basanio otudjio njen poklon. Pored produbljenosti tumačenja, ova uloga se odlikuje i odličnom glumačkom tehnikom: od besprekorne artikulacije stiha do integralne postavke tela i glasa kojom se vrlo plastično, bez imalo ilustrativnosti, postavlja lik suprotnog pola. U tom pogledu, najbravuroznija je scena travestije jer Mićanović ne otkriva svoje privatno, muško telo, već sjajno glumi ženu koja glumi muškarca. Poslednje, ali ne najmanje bitno - glumac je našao pravu meru izmedju dramskog i komičnog aspekta lika ...
Ivan Medenica, Vreme, 12. II 2004.
gore
|
|
|
|
|
