|
|
|
|
Vilijam Šekspir
KAKO VAM DRAGO
William Shakespeare
As You Like It
Preveli Borivoje Nedić i Velimir Živojinović
Premijera u petak 20. novembra u 20 časova na Velikoj sceni “Ljuba Tadić”.
|
|
 LICA |
| O PREDSTAVI |
| O AUTORU |
| O REDITELJU |
| O SCENOGRAFU |
| KRITIKE |
|
Reditelj |
|
Slobodan Unkovski |
Scenograf |
Miodrag Tabački |
Kostimograf |
Maja Mirković |
Kompozitor |
Irena Popović |
Lektor |
Ljiljana Mrkić-Popović |
| Lica: |
|
Vojvoda, Frederik |
VOJISLAV BRAJOVIĆ |
Amijen, Šarl, Silvije |
MARINKO MADŽGALJ |
Žak |
NEBOJŠA GLOGOVAC |
Lebo, Žak Deboa, Pop-Oliver Slovomučitelj |
NIKOLA VUJOVIĆ |
Orlando |
RADOVAN VUJOVIĆ |
Oliver |
NIKOLA ĐURIČKO |
Adam, Vilijam, Himen |
MARKO BAĆOVIĆ |
Kremen |
BORIS ISAKOVIĆ |
Korin |
|
MIODRAG RADOVANOVIĆ |
Rozalinda |
NADA ŠARGIN |
Selija |
SONJA KOLAČARIĆ |
Feba |
DUBRAVKA KOVJANIĆ |
Odri |
MILENA PREDIĆ |
|
O PREDSTAVI
KAKO VAM DRAGO (oko 1599-1600)
Ovo je velikim delom dramatizacija pastirskog romana Rozalinda Tomasa Lodža. Šekspir je promenio imena, atmosferu i okolnosti i dodao je šest novih likova, od kojih su najvažniji Žak i Kremen. To što je drama upisana u Stejšners registar (Stationer's Register - Registar ceha štampara i izdavača) 4. avgusta 1600, da bi se sprečilo neovlašćeno štampanje i što ne postoji štampana verzija pre Prvog folija 1623, govori da je drama Kako vam drago bila popularna u vreme kad je nastala (kao što je i danas). Neki smatraju da je sam Šekspir glumio Adama.
Zaplet govori o tome kako su Rozalinda i Orlando, koji su se zaljubili na prvi pogled kad je Orlando došao da se rve na dvoru njenog strica, oterani iz svojih domova – Orlanda je oterao zli stariji brat, a Rozalindu stric koji je prisvojio dvor svog brata. Oni nezavisno jedno od drugog traže utočište u Ardenskoj šumi, Orlando u društvu Adama, svog starog sluge, a Rozalinda u pratnji svoje sestre od strica Selije i lude Kremena. Devojke se prerušavaju u brata i sestru. Rozalinda se predstavlja kao mladi Ganimed. U šumi se nalaze proterani Rozalindin otac sa svojom pratnjom, među njima je i nezadovoljni Žak. Tu su i razni seljani. Dese se razne ljubavne veze. Dolazi do komičnih obrta, uglavnom zbog toga što se Rozalinda prerušila u muškarca. Drama se završava venčanjem četiri para i mirenjem negativnih junaka i njihovih rođaka.
Kao što sam naziv drame pokazuje, radi se o romantičnoj komediji kako god da vam je volja: Četiri od pet činova smešteni su u idiličnu šumu u kojoj lepe pesme ispunjavaju vazduh, u kojoj su zajedno veoma zaljubljeni naočit mladić i lepa, duhovita devojka, u kojoj se negativni likovi preobrate u dobre. U pozadini tog sveta, u kome „u svemu postoji nešto dobro”, Šekspir je, po prvi put mešajući elemente pastirske drame i komedije, dublje istraživao prirodu onoga kako nešto izgleda i kakvo zapravo jeste. Dvor, civilizovani svet, je okrutan. Ali i u divnoj prirodi postoje nevaljalci, kako ljudi, tako i zveri. Da bi razradio te teme, Šekspir koristi kontrast, praveći gradaciju od grubog udvaranja seljana, preko idealizovanog udvaranja junaka pastoralne romanse, do realistične ljubavi Rozalinde-Ganimeda i Orlanda. Takođe postoje i direktni komentari ljudskih običaja, koje daju Kremen i Žak, likovi koji su nevažni za zaplet. Šuma postaje okruženje u kojem ljubav kod pojedinca izaziva iskrene reakcije. Uprkos tome,civilizacija sa svojim društvenim institucijama, kao što je formalni brak, kojim se komad završava, takođe je neophodna za potpuno blagostanje čovečanstva.
(preuzeto iz John Gassner & Edward Quinn Reader’s Encyclopedia of World Drama)
top |
|
O PISCU
VILIJAM ŠEKSPIR
26. aprila 1564. godine Džon i Meri Šekspir krstili su treće dete, najstarijeg sina Vilijama (William Shakespeare), pa se smatra da je veliki pisac rodjen na dan Sv. Đorđa, 23. aprila u Stradfordu na Ejvonu.
Od 1592. godine Vilijam živi u Londonu i piše za Komornikovu družinu, koja je od dolaska Džemsa I na presto proglašena za Kraljevu družinu. Družinu je vodio glumac Ričard Barbidž. Šekspir je bio deoničar i glavni autor trupe; ponekad je glumio starce.
Šekspirova dela najviše su igrana u pozorištu R. Barbidža Globe, podignutom 1599. godine, u teatru Fortune i Blackfriars teatru, gde je takođe bio suvlasnik.
Prvo objavljeno Šekspirovo delo pojavilo se 1593. godine Venera i Adonis, posvećena mladom patronu, lordu Sauthemptonu (Southampton). U narednih 23 godine napisao je preko 36 drama i zbirku soneta: Komedija zabune, Tit Andronik, Ukroćena goropad, Dva viteza iz Verone, Romeo i Julija, Nenagrađeni ljubavni trud, Ričard II, San letnje noći, Kralj Džon, Mletački trgovac, Henri IV, Mnogo vike ni oko čega, Kako vam drago, Henri V, Julije Cezar, Vesele žene vindzorske, Bogojavljenska noć, Hamlet, Sve je dobro što se dobro svrši, Troil i Kresida, Mera za meru, Otelo, Kralj Lir, Magbet, Antonije i Kleopatra, Timon Atinjanin, Koriolan, Perikle i Bura.
Šekspir je umro u rodnom mestu na svoj rodjendan 1616. godine.
top |
|
O REDITELJU
SLOBODAN UNKOVSKI
Rođen je u Skoplju 1948. Diplomirao je režiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi prof. Vjekoslava Afrića. U periodu 1971–1981. bio je reditelj i umetnički direktor Dramskog teatra u Skoplju; 1983–1987. docent je na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju; u okviru Fulbrajtove stipendije predavao je režiju na Univerzitetu u Njujorku (1987/88), a na Univerzitetu Harvard predavao je glumu i režiju (1988/89). Tokom godine 1990. bio je „artist-in-residence“ u Američkom repertoarskom pozorištu u Kembridžu u SAD i u Narodnom pozorištu u Atini. U periodu 1996–1998. bio je ministar za kulturu u Vladi Republike Makedonije. Sada je profesor glume i režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Skoplju i vodi postdiplomske studije režije.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu režirao je: Hrvatskog Fausta Slobodana Šnajdera 1982, Pozorišne iluzije Pjera Korneja 1991, Bure baruta Dejana Dukovskog 1995, Šine Milene Marković 2002, Galeba A.P. Čehova 2003. i Brod za lutke Milene Marković 2006. godine.
Predstave koje je Slobodan Unkovski režirao u JDP učestvovale su na brojnim evropskim pozorišnim festivalima (izbor): Hrvatski Faust S. Šnajdera na Teatru nacija u Nansiju 1984, Bure baruta D. Dukovskog na Bonskom bijenalu 1996, Šine Milene Marković na Bijenalu u Visbadenu 2004; tri puta je učestvovao na Bitefu (1975, 1980, 1991), te na međunarodnim pozorišnim festivalima u: Karakasu (Venecuela), Bogoti (Kolumbija), Ćividaleu (Italija), Londonu (Velika Britanija), Letnjem festivalu u Hamburgu, Dubrovačkim ljetnim igrama, Splitskom ljetu. Na Sterijinom pozorju je gostovao jedanaest puta i osvojio pet Sterijinih nagrada.
top
|
O SCENOGRAFU
top
IZ KRITIKA
KAKO VAM DRAGO – PREMIJERA ŠEKSPIROVE PASTORALNE KOMEDIJE NA VELIKOJ SCENI “LJUBA TADIĆ”
Zatečeni smo: nije lako iz sveta novca, moći, politike i pragme ući u zeleni svet prirode, oslobođenosti, ljubavi, erosa, u pastoralnu engleske renesanse sa svojim konvencijama, legendama, toposima. Nije jednostavno ni proniknuti u to za čim je Slobodan Unkovski tragao u Šekspirovoj komediji Kako vam drago. Tek u izgnanstvu, bekstvu sa dvora, u povratku u prirodu, u Ardenskoj šumi, dvorjani i pastiri, nalaze sebe, doživljavaju neku vrstu očišćenja, preobraženja i pokreta od mržnje koja cveta na dvoru, do ljubavi, u svim bojama, koja žari i pali Ardenskom šumom, koja je mesto utopije, sna, fantazije, poezije kojoj ni Šekspir, pa ni Unkovski, osobito i do kraja, ne veruju. Priroda naspram društva, dvor naspram Arkadije, oslobađajuće, pastoralno naspram krutog i zadatog, ljubav naspram mržnje. (…) Ljubav, zanos, ali i ludost, ludorija. Najzad, igra, sve je igra i pozorište, pokušajte da se opustite i da u svemu ne tražite osobiti smisao i značenje. Vreme teče!
Ljubav i vreme, protagonisti su ove predstave. Ljubav koja nas uzdiže i magarči, zanosi i muči, goni od nemila do nedraga, od zanesenosti do omraze i zločina. Opasna igra, teško razumljiva kao i vreme koje je srce ljubavi i njenog Rečnika. Ljubav, slepa i vidovita, zagubljena u ljubavnoj mitologiji, u svakojakim preterivanjima. Da nas neko ne upita šta je to, čini nam se da znamo šta je ljubav, šta je vreme. Otuda i velik sat kroz koji protagonisti predstave ulaze na scenu koju je sa malo sredstava, ali rečito, oblikovao Miodrag Tabački (…) Kako vam drago je maštovita, teatralna predstava, ali ujedno i lucidan i duhovit komentar ljubavi kao teatra i teatralnosti, i svekolikog govora o njoj, u kome se ono o čemu je reč, često gubi i zatrpava.
Ako je svet scena i pozorišta, ovom pozorištu kakvo neguje, ili mu se često priklanja Slobodan Unkovski, zahteva glumce od mašte i inteligencije, kakvi u ovoj predstavi i jesu: Vojislav Brajović kao Frederik, Marinko Madžgalj, Nebojša Glogovac, Nikola Vujović, Nikola Đuričko, Marko Baćović, Boris Isaković, Miodrag Radovanović, Nada Šargin, Sonja Kolačarić, Milena Predić.
„Ljubav, stvarnost i iluzija“, Muharem Pervić, Politika
top
|
| |
|
|
|
