Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Zapisi iz podzemlja

Režija i dramatizacija Ana Đorđević                       

Premijera na sceni Teatra „Bojan Stupica“ u utorak 11. maja u 20.30
sati.
Reprize: 19. i 25. maj


Predstava traje 1 sat i 30 minuta i nema pauzu.

Scenski govor

O predstavi
                                               
Ovo je priča o jednom povučenom,  senzitivnom čoveku koji očajnički želi da dobije potvrdu sebe od strane svoje okoline – drugog čoveka, da vidi sebe u očima drugog ljudskog bića kao vrednog poštovanja, divljenja pa i ljubavi, da u razmeni  „unutrašnjih dobara“ ostvari sebe i tim svojim „unutrašnjim dobrima“ da smisao. No u zatrovanoj urbanoj sredini, košnici velegrada, u kojoj se more preplašenih individua krije iza epoleta i bundi, ma koliko se batrgao, ne može dobiti ni poštovanje ni ljubav (…)  jer su ti ljudi naučili da u bespoštednoj životnoj borbi štite svoj integritet poništavanjem osećanja, emotivnim otuđenjem, kratko rečeno – surovošću.
Ana Đorđević

top

O PISCU

FJODOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI (1821-1881)
Rođen je kao drugo od sedmoro dece u porodici siromašne ruske aristokratije. Otac mu je bio lekar koji je radio u bolnici za  siromašne u Moskvi. F. M. Dostojevski je završio vojnu školu. U dvadesetosmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru. Robovanje, a zatim i službovanje u Sibiru bili su ključni za promenu percepcije i pogleda na svet. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma.
Dela: Bedni ljudi, Dvojnik, Bele noći, Selo Stepančikovo, Poniženi i uvređeni, Zapisi iz mrtvog doma, Zapisi iz podzemlja, Zločin i kazna, Kockar, Idiot, Zli dusi, Mladić, Braća Karamazovi.

Zapisi iz podzemlja napisani su 1864. u vreme kada je Dostojevski bio zbog smrti voljene supruge i rođenog brata u dubokoj krizi i pritisnut finansijskim nedaćama. Ovaj kratki roman nalazi se na početku najplodnijeg perioda u kome će napisati romane Zločin i kaznu, Idiot, Braća Karamazovi.

top

O REDITELJKI

ANA ĐORĐEVIĆ
Rođena 1977. godine u Beogradu. Diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala: Vilijam Šekspir San letnje noći,  Gradsko pozorište Podgorica; Stevan Koprivica Kad porasteš bićeš ja,Pozorište «Boško Buha»; Miroslav Belović Ždralovo perje, Teatar za deca i mladenci, Skoplje; Ana Đorđević Čardak ni na nebu ni na zemlji, Pozorište «Boško Buha»; Kiš/Baletić/Đorđević Red vožnje Andreasa Sama JDP, Molijer Don Žuan, Bitef teatar; Žo Ruts Sirano Malo pozorište „Duško Radović“; Bokačo Dekameron, „Boško Buha“; Džo Orton Šta je sobar video, NP Subotica, Laza Lazarević Švabica JDP.

top

O plakatu

Mračni ton komada koji karakterišu Dostojevskog i dubina podzemlja kao asocijacija zla, interpretirani su geometrijskim vizuelnim rešenjem monumentalnog oblika, koji svojom težinom pritiska ono malo dobrog preostalog u ljudima.
Slavimir Stojanović

Jugoslovensko  dramsko pozorište je dobilo Prvu nagradu  za sistematsko negovanje vizuelnog identiteta
Žiri 13. izložbe  pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja na sednici održanoj 30. aprila 2010, u Novom Sadu (Sterijino pozorje) u sastavu: Darko Vuković, docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek za grafičke komunikacije (predsednik), Filip Markovinović, reditelj i Ivica Stevanović, docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek za grafičke komunikacije dodelio je I nagradu Jugoslovenskom dramskom pozorištu, za sistematsko negovanje vizuelnog identiteta. Slavimir Stojanović je dobio III nagradu za plakat Za sada nigde JDP-a.

top

IZ KRITIKA

I ovom predstavom Ana Đorđević je potvrdila svoju prilično unikatnu  poziciju u našem teatru. Iako prediteljka nove generacije, ona se ne prepušta, kao većina njenih vršnjaka, smelim istraživanjima pozorišne forme i radikalnim tematskih izborima naprotiv, birajući klasične tekstove s univerzalnim i intimnijim temama , ona razvija tradicionalniji scenski izraz zasnovan na osnovni  tekst – gluma.
Ivan Medenica, NIN

Čovek Srđana Timarova je „crna ovca“, onaj izdvojeni, ili čovek koji se ne uklapa, ne staje ni sebi ni drugima u glavu (…) od onih koji mladih ljudi koji se bune i padaju, koji vapiju za ljudima, ali ih takve kakvi su, a cvećke nisu, teško i prihvataju! (…)
Muharem Pervić, Politika

Čoveka sa dubokom tajnom u sebi koje ni sam  nije svestan, uostalom kao i svaki junak o kojem piše Dostojevski, Baćović uspeva da Apolonova izvuče iz senke i da mu udahne onu dramsku raspolućenost koja nagoni na razmišljanje, koja publici iz drugog plana sugeriše onu tananu nit na kojoj se susreću racionalnost i idealizam, cinizam i dobrodušnost, zlo i dobro.  Naravno da je pri tome reč o uspešnoj igri ansambla među kojima su pre svih Bojan Lazarov, Jelena Trkulja, Slobodan Tešić i donekle Đorđe Marinković koji su uspeli jasno da naznače svoje junake, prijatelje bahatog Zverkova (Marinko Madžgalj) i koji ispunjavaju životni zadatak koji je pred njih postavila njihova životna pozicija. Da budu saučesnici u još jednoj nepravdi kojom ovaj svet zasipa malog čoveka.
Željko Jovanović, Blic

top