O plakatu
Plakat predstavlja grafičku interpretaciju ozbiljnosti situacije u kojoj se Mirjana nalazi, predstavljenoj na sarkastičan način, na ivici minimalističkog kicha. Kao i u svim plakatima koje radim za JDP, i ovde sam pokušao da pronađem jedinstvenu, snažnu simboliku kao direktnu ilustraciju sadržaja i naslova predstave. Na taj način pokušavam da stvorim prepoznatljiv vizuelno-duhovni jezik koji, nadam se, učvršćuje imidž pozorišta kao vodeće kulturne institucije. Sloboda i zadovoljstvo koju mi ovi projekti pružaju ne može se uporediti niti sa jednim drugim naručenim projektom, a verovatno se to i na samim plakatima vidi.
Slavimir Stojanović
Slavimir Stojanović
Dizajnersku karijeru je počeo kao art direktor u S-Tim Bits Sači & Sači Advertajzing Balkans. Stojanovićev rad u Sačiju je takođe doneo mnoge značajne međunarodne nagrade, a sam Stojanović je postao jedan od najhvaljenijih dizajnera u Centralnoj Evropi. Stojanovićev najverovatnije najpoznatiji rad je logo radio stanice B92, za koji je Stojanović dobio dva puta nagradu MTV Free Your Mind. Takođe je radio dizajn za omote albuma raznih srpskih umetnika (Rambo Amadeus, Plejboj, A. K, i dr.). Krajem devedesetih seli se u Ljubljanu gde provodi godinu dana u firmi Kompas Dizajn kao kreativni direktor. Od 2003. do 2009. je vlasnik kreativnog servisa Futuro. Od 1. septembra 2009. započeo je Slavimir Stojanović Design, specijalizovan za brendiranje i grafičku komunikaciju. Slavimir Stojanović je ostavio višeslojni pečat na celu eks-jugoslovensku dizajnersku scenu. Prvo se usredsredio na međunarodne, sofisticirane trendove i potpuno odbacio krut i težak stil zaostao još od komunističkih vremena. Njegove reklame svojom simbolikom direktno udaraju na podsvest i aktiviraju osećaj za čisto vizuelnu lepotu koja se često zasniva na čistom paradoksu. Stojanović je takođe u srpski dizajn uveo modernu upotrebu tipografije. Pažljivim odabirom slova, bio je prvi koji je počeo da koristi neke fontove, smatrajući da slovo nije samo sredstvo verbalnog izražavanja, već ključni deo vizuelne definicije. Dobio je više od 200 međunarodnih nagrada i priznanja, uključujući: Epica, Cresta, Eurobest, Clio, Cannes, Art Directors Club, Type Directors Club, European Design Excellence, Communication Arts Award, Graphis Annual, Global Award, Montreux Gold, Brumen Grand Prix, za najbolji grafički dizajn u Sloveniji, Grifon, za najbolji grafički dizajn u SCG, itd. Njegovi su radovi deo kolekcija u muzeju Pompidou u Parizu, Muzeju umetnosti i reklame u Hamburgu i u Muzeju plakata u Varšavi. Monografija Logologic, u izdanju Samizdata B92, trebalo bi da se pojavi u aprilu. Sadržaće kompletan pregled nagrađenih radova u domenu vizuelnih komunikacija nastalih u periodu od 25 godina, od prvog plakata iz 1985. godine do danas. Pored mnogobrojnih projekata, knjiga će sadržati i tekstove klijenata i prijatelja sa kojima je Slavimir ostvario uspesnu saradnju, od Gorčina Stojanovića do Rambo Amadeusa.
top
IZ KRITIKA
(…) Onaj prostor „iza“ je mesto gde je smeštena čitava tragedija. Zapravo, u svesti da je brzi, mehanizovan život i pokriće i uzrok unutrašnje nestabilnosati. U čitavoj strukturi drame prenesena je čistim postupkom ova poruka o životu koji se dešava među „malim ljudima“, ali koji je neka paradigma opšteg stanja. A, istovremeno, ova tamna slika začinjena je blagom primesom humora koji doprinosi životnoj punoći teksta drame čije je vrline dobro iskoristila rediteljka Iva Milošević. (…) Svedenošću u glumačkom izrazu, na ivici brehtijanske tehnike, uz Beketov osećaj apsurda kao rediteljsko rešenje, Iva Milošević uspeva da prenese Mirjanin pravolinijiski osećaj vremena koje prolazi, a u kome je istovremeno zarobljena Mirjana Karanović kao Mirjana bila je potpuno alijenizovana od onih Drugih, koji su na ivici amblematskog. Oni su intruderi u njenom životu. Drugi su marionetski svedeni likovi koje karakteriše nemogućnost komunikacije. Oni su ravni, i produkt su konteksta u kome žive. (…) Čovek je odavno postao i konzument i roba, i odavno u nemogućnosti da bude sam sa sobom. Ova predstave je, čini se, značajna zbog naizgled nenametljivog, otkrivanja jezivosti ponora iza slika privida.
«Otkrivanje jezivih ponora», Ana Isaković, Danas
Drama o Mirjani i ovima oko nje, realističan prikaz života sasvim običnih ljudi, koji, ma koliko trivijalno delovao na prvi pogled, predstavlja jedno unutrašnje putovanje u našu ličnost i ukazuje na nemu prazninu čoveka sa ukroćenim potencijalima koji je odavno zaboravio zašto postoji.
(…)
Uživajući u ovoj, na neki način, tragikomičnoj predstavi, možemo da prepoznamo i deo svog života koji vrlo često biva zarobljen u kolotečini svakodnevice. Jer, ova živopisna ispovest o Mirjani i ovima oko nje predstavlja, zapravo, ozbiljan analitički prikaz trivijalne realnosti koja dotiče naš život, oblikuje ga, sputava ili čak, potpuno uzurpira.
Zato je ovaj komad bitan, jer pored toga što jasno sagledava stvari i naziva ih pravim imenom, poziva i na ličnu potragu za smisaonim i za samoodređivanjem.
Ana Todorović-Radetić, B92
… Ovu priču mladog hrvatskog pisca rediteljka Iva Milošević realizuje sa izraženim osećanjem za meru i osećajem za detalje, bez kojih ona ne bi bila ono što izgleda da jeste. Zahvaljujući rediteljkinom, pre svega iskrenom odnosu prema svojim junacima nenametljivo je, ali jasno ispisan pun krug naših (ličnih) i svakih drugih promašaja. To konkretno znači da ova priča o Mirjani naših dana i njenom okruženju ima aromu onog nekadašnjeg sveta Čubure i drugih mitskih prostora Beograda…
Željko Jovanović, Blic
top
|
LICA 
