Igre svoje novo-staro mjesto moraju naći u regionalnom kontekstu. Tko bude imao hrabrosti osmisliti projekte u kojima će se susresti ZeKaeM, Jugoslovensko dramsko pozorište i Mladinski teatar, postavit će temelje iz kakvih se Sarajevski festival afirmirao u diva europskog formata. (...)

Autor: Ivica Buljan , Dubrovačke ljetne igre može spasiti jedino Jugoslovensko dramsko pozorište, Jutarnji list, 17. jul 2010.

Reditelj Dino Mustafić je okupio dramaturški tim u kome su Božo Koprivica, Miloš Krečković, Filip Vujošević, Maja Pelević i Minja Bogavac koji će zajedno sa glumcima Branislavom Lečićem, Mirjanom Karanović, Predragom Ejdusom, Brankom Petrić, Draganom Mićanovićem, Anitom Mančić, Goranom Jevtićem, Anđelikom Simić, Radovanom Vujovićem, Milicom Mihajlović i Milenom Vasić napraviti predstavu Rođeni u Jugoslaviji koja preispituje lična iskustava na temu Jugoslavija iz današnje perspektive provučena kroz generacijski različite vizure.

U saradničkom timu su Dragutin Broz (scenograf), Lana Cvijanović (kostimograf), Vladimir Pejković (kompozitor) i Sonja Vukićević (pokret).

Prve probe su održane u drugoj polovini juna meseca. Premijera predstave najavljena je za početak nove 2010/11 pozorišne sezone na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Jugoslovenska kinoteka i Jugoslovensko dramsko pozorište organizuju komemorativni skup povodom smrti glumca BEKIMA FEHMIU (1936-2010.)
Komemoracija će se održati u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u utorak, 22. juna 2010. godine u 12.00 časova.

Nagrada iz Fonda „Dara Čalenić”za najbolju mladu glumicu i mladog glumca dobila je JELENA PETROVIĆ za ulogu Veronike u predstavi Drama o Mirjani i ovima oko nje Ivora Martinića, režija Iva Milošević, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd. Odluka je doneta jednoglasno

Kompanija „Novosti“, Beograddodelila jenagradu za epizodnu ulogu MARKU BAĆOVIĆU kao Simon u predstavi Drama o Mirjani i ovima oko nje Ivora Martinića, režija Iva Milošević, Jugoslovensko dramsko pozorište Beograd.

Govorim o onom vremenu, vremenu kada su i bogovi i ljudi uglavnom radili ko je šta hteo. Prednjačili su Bogovi, jer im se moglo, ali ni ljudi nisu baš zaostajali za njima. Vreme u kome si mogao da se zaljubiš u bika a da ne budeš smatran nastranim… Greh nije bio tako strogo opredeljen. Nisam siguran da pamtim sve. Mnogo je vremena prošlo. Sećam se samo da je bilo jako uzbudljivo, da li jer sam bio mlađi… ili zbog metamorfoza… To je ono kada si jedno, a možeš da postaneš i nešto drugo. Ako si u početku reka, nije nužno da na kraju ponornica postaneš. Vreme grize sve.
(preuzeto iz teksta predstave Metamorfoze)

Tekst za predstavu Metamorfoze napisali su prema istoimenom Ovidijevom delu reditelj Aleksandar Popovski i dramaturg Jelena Mijović.

Publije Ovidije Nazon je jedan od najvećih rimskih pesnika Avgustovog doba. Glavne teme su ljubav, ostavljene žene i mitološki preobražaji. Metamorfoze je najznačajnije Ovidijevo delo u kome je obrađen niz mitova koji za temu imaju preobražaj pojava, događaja ili pojmova u raznorazna obličja, od prve metamorfoze Haosa do pretvaranja Cezara u Zvezdu i apoteoze Avgusta. Likovi u Ovidijevim Metarmofozama prolaze kroz neverovatne preobražaje. To su polubogovi, junaci, heroji ili obični ljudi, a sve šta im se događa Ovidije pripoveda stilom koji je nabijen fantastikom. Mitovi su pretežno grčki, a u poslednje dve knjige ima i nekoliko italskih i rimskih mitova. Ovidijeva poezija, na koju su se ugledali mnogi pisci kasne antike i srednjeg veka, izvršila je ogroman uticaj na evropsku umetnost i književnost.

U predstavi igraju: Nebojša Glogovac, Tamara Vučković, Nikola Đuričko, Jelena Đokić, Goran Šušljik, Nada Šargin, Radovan Vujović, Marija Vicković, Dalija Aćin, Luka Lukić, Ana Dubljević i Darko Bursać.

Premijera predstave Metamorfoze je 9. juna na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Na početku juna Jugoslovensko dramsko pozorište učestvuje na dva značajna festivala.

Drama o Mirjani i ovima oko nje Ivora Martinića u režiji Ive Milošević učestvuje na 55. Sterijinom pozorju u selekciji nacionalne drame i pozorišta.

Drama o Mirjani i ovima oko nje na neki način mi je posebno draga, kao predstavnik novog senzibiliteta, zasnovanog na simultanom opažanju, za koji verujem da najavljuje novu percepciju sveta, sveta viđenog kao zbir – različitih slika, samim tim priča, samim tim istina. S druge strane, ’događanje’ se ovde, kako i priliči savremenom diskursu, ne tumači kao ’delanje’, pa tako Mirjana stoji kao neki antimit naspram dva mita iz ove selekcije, ujedno i direktno naspram Nore, koja za razliku od nje, dela.
Aleksandra Glovacki, selektorka festivala

Predstava Sanjari gostuje 5. i 6. juna na 6. Festival Premieres, Strazbur (Francuska) čiji je cilj promocija mladih i talentovanih evropskih reditelja. Ovo je četvrti međunarodni festival na kome predstava Sanjari učestvuje u ovoj sezoni (17. Međunarodni festival malih scena u Rijeci (Hrvatska), Najbolje sa istoka koji u organizovao Volkstheatera iz Beča (Austrija) i Bitef).

JDP JE DOBILO PRVU NAGRADU ZA SISTEMATSKO NEGOVANJE VIZUELNOG IDENTITETA NA STERIJINOM POZORJU

Žiri 13. izložbe pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja Sterijinog pozorja u Novom Sadu u sastavu: Darko Vuković, docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek za grafičke komunikacije (predsednik), Filip Markovinović, reditelj i Ivica Stevanović, docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Odsek za grafičke komunikacije dodelio je I nagradu Jugoslovenskom dramskom pozorištu, za sistematsko negovanje vizuelnog identiteta.
Dizajner Igor Milovanović je dobio I nagradu za plakat Tartif JDP-a
Dizajner Slavimir Stojanović je dobio III nagradu za plakat Za sada nigde JDP-a.
Nagrada će biti uručena na izložbi pred otvaranje 13. Izložbe pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja u okviru 55. Sterijinog pozorja u sredu 26. maja.

BARBELO, O PSIMA I DJECI KAZALIŠTA „GAVELLA“ GOSTUJE NA VELIKOJ SCENI „LJUBA TADIĆ“ 30. MAJA

Barbelo Biljane Srbljanović i Paola Magellija jest punokrvna i šokantna predstava o nama, sada i ovdje. Savjet: ne propustite!
Bojan Munjin, Novosti

Magelli je s Barbelom uspio oživjeti paučinastu mrežu dramskih odnosa Biljane Srbljanović, stvarajući predstavu koja potentno afirmira svoje literarno ishodište.
Matko Botić, Kulisa

Stotinak minuta izvedbe bilo je ispunjeno vehementnim i intelektualno provokativnim kazalištem.
Boris B. Hrovat, Vjesnik

Kazalište „Gavella“ gostuje na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ sa predstavom Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović u režiji Paola Mađelija. U predstavi igraju Dijana Vidušin, Perica Martinović, Ksenija Pajić, Ranko Zidarić, Milan Pleština, Rakan Rushaidat, Franjo Dijak, Barbara Nola, Sven Medvešek, Ozren Grabarić , Ivana Roščić.

Predstava Barbelo, o psima i djeci biće izvedena 28. maja u zvaničnoj konkurenciji 55. Sterijinog pozorja.

Godišnju nagradu za režiju predstave Drama o Mirjani i ovima oko nje Ivora Martinića Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Ivi Milošević.

Godišnju nagradu za režiju predstave Kako vam drago Vilijama Šekspira Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Slobodanu Unkovskom.

Godišnju nagradu za ulogu Mirjane u predstavi Drama o Mirjani i ovima oko nje Ivora Martinića u režiji Ive Milošević Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Mirjani Karanović.

Godišnju nagradu za izuzetan doprinos visokim standardima naše Kuće Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Zoranu Jakšiću, bravaru.

Jugoslovensko dramsko pozorište dodeljuje Nagradu za lepotu govora «Dr Branvoj Đorđević» za ulogu Orlanda u predstavi Kako vam drago Vilijama Šekspira u režiji Slobodana Unkovskog, kao i za ulogu Mesrina u predstavi Rasprava Pjer d’Marivoa u režiji Aleksandru Dariea glumcu Radovanu Vujoviću.

DAN JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA BIĆE OVE GODINE PROSLAVLJEN 23. MAJA U PODNE

Prva predstava na Velikoj sceni JDP-a, Kralj Betajnove Ivana Cankara u režiji Bojana Stupice, odigrana je 3. aprila 1948. godine i od tada se 3. aprila obeležava Dan JDP-a. Nova Velika scena je svečano otvorena 23. maja 2003. predstavom Rodoljupci, Jovana Sterije Popovića u režiji Dejana Mijača. Zbog velike Latinoameričke turneje ove godine nismo bili u prilici da Dan pozorišta obeležimo 3. aprila, već ćemo to učiniti 23. maja. Pozivamo vas da prisustvujete našoj proslavi kojom prilikom će biti uručene godišnje nagrade JDP-a.

Bojan Stupica (1. avgust 1910. Ljubljana – 22. maj 1970. Beograd) je jedan od osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta i reditelj koji je postavio prve predstave na sceni našeg pozorišta. Njegova postavka Dunda Maroja Marina Držića u kojoj su igrali Karlo Bulić (Dundo Maroje), Mira Stupica (Petrunjela), Viktor Starčić (Sadi), Dejan Dubajić (Bokčilo) je značila estetski raskid sa socrealizmom i donela prvo veliko evropsko priznanje jugoslovenskom pozorištu na Teatru Nacija u Parizu.

Umetnički direktor JDP-a Bojan Stupica je bio od 1947. do 1948, a upravnik i umetnički direktor od 1968. do 1970. U vreme kada je bio upravnik JDP-a Bojan Stupica je podmladio glumački ansambl pozorišta angažujući tada mlade glumce, studente FDU, Voju Brajovića, Slobodana Đurića, Đurđiju Cvetić, Svetlanu Bojković, Josifa Tatića, Tanasija Uzunovića, Gojka Šantića, Milana Gutovića, Mirjanu Vukojičić, Zoricu Šumadinac, Ivan Bejkarjeva i Branka Cvejića. Za vreme svog mandata podigao je i drugu sceni JDP-a koja je posle njegove smrti dobila naziv Teatar „Bojan Stupica“.

PREMIJERA ZAPISI IZ PODZEMLJA F. M. DOSTOJEVSKOG U REŽIJI ANE ĐORĐEVIĆ

Ovo je priča o jednom povučenom, senzitivnom čoveku koji očajnički želi da dobije potvrdu sebe od strane svoje okoline – drugog čoveka, da vidi sebe u očima drugog ljudskog bića kao vrednog poštovanja, divljenja pa i ljubavi, da u razmeni „unutrašnjih dobara“ ostvari sebe i tim svojim „unutrašnjim dobrima“ da smisao. No u zatrovanoj urbanoj sredini, košnici velegrada, u kojoj se more preplašenih individua krije iza epoleta i bundi, ma koliko se batrgao, ne može dobiti ni poštovanje ni ljubav (…) jer su ti ljudi naučili da u bespoštednoj životnoj borbi štite svoj integritet poništavanjem osećanja, emotivnim otuđenjem, kratko rečeno – surovošću.
Ana Đorđević

U glumačkoj podeli su Srđan Timarov, Marko Baćović, Jelena Trkulja, Marinko Madžgalj, Bojan Lazarov, Đorđe Marković i Slobodan Tešić. Dramatizaciju novele Zapisi iz podzemlja F.M. Dostojevskog potpisuje rediteljka Ana Đorđević kojoj je ovo treća predstava na scenama JDP-a (Dnevnik Andreasa Sama Danila Kišai Švabica Laze Lazarevića). Premijera je na sceni Teatra „Bojan Stupica“.

Gledamo susret dve istorijske ličnosti – Sigmunda Frojda i Salvadora Dalija. Njih dvojica su se sreli u julu 1938. godine u Londonu nakon što je Frojd emigrirao iz Beča pred naletom nacista. O čemu su pričali? Histerija je vodvilj sa napetošću jednog intelektualnog trilera.

Premijera predstave Histerija Terija Džonsona je na sceni Studio. U predstavi igraju: Mladen Andrejević, Goran Jevtić, Suzana Lukić i Nebojša Ljubišić.

Publije Ovidije Nazon bio je jedan od najvećih pesnika rimske književnosti. Glavne su mu teme ljubav, ostavljene žene i mitološki preobražaji. Metamorfoze su zbirka mitova o postanju i legendi koje se završavaju nekim preobražajem. Mitovi su pretežno grčki, a u poslednje dve knjige ima i nekoliko italskih i rimskih mitova.

Mene su zanimale ljubavne priče – njih deset-dvanaest koliko ih ima u toj knjizi. To su različiti tipovi ljubavi. Vole se životinje, očevi, braća, zid… Metamorfoze govore o vremenu kada su sve ljubavi bile dozvoljene i kada su se bogovi i ljudi malo više družili.
Aleksandar Popovski

Igraju: Nebojša Glogovac, Goran Šušljik, Nikola Đuričko, Radovan Vujović, Jelena Đokić, Tamara Vučković, Marija Vicković, Nada Šargin, Dalija Aćin, Luka Lukić, Darko Bursać, Ana Dubljević.
Premijera Metamorfoza biće u junu mesecu.

Barbelo Biljane Srbljanović i Paola Magellija jest punokrvna i šokantna predstava o nama, sada i ovdje. Savjet: ne propustite!
Bojan Munjin, Novosti

Posle uspeha na Bitefu i na gostovanju u Beču Sanjari gostuju na 17. Međunarodnom festivalu malih scena koji se od 3. do 10. maja odvija u Rijeci. Na festivalu gostuju pozorišta iz regiona (ZKM i HKD Rijeka iz Hrvatske, SMG Ljubljana i SNG Maribor iz Slovenije, Kamerni teatar 55 iz BiH, Narodno pozorište i Beogradsko dramsko pozorište iz Beograda i Dramsko i muzičko državno pozorište iz Tbilisija (Gruzija)).
Početkom juna Sanjari gostuju na 6. Festival Premieres, Strazbur (Francuska) koji ima za cilj promociju mladih i talentovanih evropskih reditelja.

KONKURS ZA NAJBOLJI SAVREMENI ANGAŽOVANI CELOVEČERNJI DRAMSKI TEKST NA SRPSKOM JEZIKU
Nezavisna regionalna kulturna fondacija Hartefakt iz Beograda, podržava kulturne i umetničke projekte koji doprinose društvenom dijalogu i promenama. Hartefakt fond podstiče, producira i afirmiše umetnike sa ciljem da podstakne razvoj kritičkog mišljenja i izgradnju odgovorne društvene elite. Ovom prilikom, raspisujemo

Konkurs je otvoren do 1. septembra 2010. godine, dok je rok za donošenje odluke žirija 1. oktobar 2010. godine.
Detaljnije o konkursu (pravila konkursa, procedura slanja) možete se informisati na sajtu

NAGRADE ZA KANDID ILI OPTIMIZAM NA 14. JUGOSLOVENSKOM POZORIŠNOM FESTIVALU U UŽICU

Stručni žiri festivala u kome su bili glumica Đurđija Cvetić (predsednik), Dr Ivan Medenica (teatrolog), dr Darko Gašparović (teatrolog), Martin Kočovski (reditelj) i Snežana Kovačević (kostimograf) dodelili su Svenu Jonkeu nagradu „Ardalion“ za najbolju scenografiju za predstavu Kandid ili Optimizam. Gordana Đurđević je dobila nagardu „Ardalion“ za epizodnu ulogu za ulogu Starice i Dame u istoj predstavi koju ravnopravno deli s Vlasitimirom Đuzom Stojiljkovićem (Šuma blista,Atelje 212).

Novinari koji su pratili ovogodišnji festival dodelili su našoj predstavi Kandid ili optimizam još dve nagrade: „Ardaliona“ za najbolju predstavu po mišljenju novinara i publike i reditelju Aleksandru Popovskom „Ardaliona“ za režiju.

Predstava Kanid ili Optimizam je nastupila poslednjeg dana ovogodišnjeg festivala i naišla je na veoma topao prijem kod publike, novinara i kritike.

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE JE USPEŠNO ZAVRŠILO LATINOAMERIČKU TURNEJU

Na XII Međunarodnom festivalu Teatro Iberoamerikano, najvećem i najznačajnijem pozorišnom festivalu u ovoj delu sveta Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji Aleksandru Darijea izvođena je pet dana u prepunoj velikoj sali Teatro Nacional La Castellana u Bogoti, a zatim je još pet dana dana predstava Fedrina ljubav Sare Kejn u režiji Ive Milošević igrana u do poslednjeg mesta punom Teatru Gilbertu Alzate Avendano. Interesovanje za deset izvođenja predstava JDP-a je bilo toliko da su mogi, ne mogaviši da dođu do karte, stajali tokom izvođenja. Oduševljena publika je frenetično aplaudirala i ovacijama pozdravljala naše glumce.

Inače, Međunarodni festival Teatro Iberoamerikano je najveći pozorišni festival na svetu, a brojke su zaista impresivne: ove godine učestovalo je stotinu pozorišnih grupa iz celog sveta, odigrano je 500 predstava u pozorišnim salama, na trgovima i na ulicama. U toku festivala odigrano je 15 svetskih premijera, a sve to je vidjelo 4 miliona ljudi.

Na festivalu u Bogoti ove godine nastupile su trupe iz Amerike, Afrike, Evrope i Azije. Na izuzetnom bogatom i raznovrsnom repertoaru festivala našle su se dramske, baletske i koreodramske predstave. Volksbühne je gostovao sa predstavom Medeja baziranoj na Senekinoj tragediji u režiji Franka Kastrofa. Teatar Pandur i “Gavela” iz Zagreba izveli su predstavu Kaligula u režiji Tomaža Pandura. Change perorming Arts je prikazao predstavu Boba Vilsona inspirisanu Beketovim dramom Krapova poslednja traka. Zurich Schauspielhaus je izveo predstavu Zašto u kojoj reditelj Piter Bruk kombinujući tekstove Artoa , Edvarda Gordona Krega, Vsevoloda Mejerholjda, Zeami Motokiyo, Vilijama Šekspira pokušava da odgovori na pitanje o smislu teatra, zatim predstave Constanza Macrasa Brickland, Iana Lawersa Kuća Deer, Rezo Gabriadze Bitka za Staljingrad, Pipa Delbon Rat . Publika u Bogoti je takođe imala prilike da vidi makedonsku predstavu Don Žuan u režiji Aleksandra Popovskog, zatim predstavu Dina Mustafića Zver na mesecu Mostarskog teatra mladih…. Ovo je treće uspešno gostovanje JDP-a na festivalu Teatro Iberoamerikano u Bogoti.

U okviru Latinoameričke turneje JDP je tri puta pred prepunom salom Teatro de la Danza i uz velike ovacije izvelo predstavu Fedrina ljubav Sare Kejn u režiji Ive Milošević na Festivalu umetnosti, pozorišta i muzike u San Hoseu (Kostarika).

Dan nakon predavanja Žaka Ransijera ( Sala Narodnog Univerziteta Božidar Adžija, 29.02.2010-20h)

La danseuse ne danse pas

La danseuse n'est pas une femme

Stéphane Mallarmé

Plesachica ne pleše

Plesačica nije žena

Stefan Malarme

Liza Penkova je provela sedam godina u belgijskoj trupi savremenog plesa ROSAS, koreografa Anne Terese De Keersmaeker (http://www.rosas.be/).

Od susreta sa filozofijom, kao izbornim predmetom u školi plesa PARTS koju je pohađala, do susreta sa knjigom Žaka Ransijera Učitelj koji ne zna (Maitre ignorant) u okviru scenskog, kolektivnog istraživanja po pedagoškim metodama i tekstu ove knjige, Lizin trenutni rad inspirisan je temama koje izviru iz Ransijerovog životnog i teoretskog rada– emancipacijom i jednakošću.

Liza Penkova će u okviru svog predstavljanja doneti pitanja i pozdrave belgijskih kolega glumaca za glumce pozorišta u Srbiji, na temu Emancipovani gledalac/Emancipovani stvaralac, po istoimenom Ransijerovom tekstu.

Tekst je dostupan za konsultaciju i pripremu debate, putem mejla: infoedicijajugoslavija@net.

Razgovor na temu Emancipovani gledalac/Emancipovani stvaralac

uz konsekutivni prevod sa engleskog

ulaz slobodan

Jugoslovensko dramsko pozorište, 30.3, 20.30h

LIZA PENKOVA (SWE/BE)

Originally from Russia, at the age of 12 Liza Penkova immigrated to Sweden where she eventually graduated from Royal Swedish Balletschool. During her studies in Sweden, she was collaborating with several Swedish choreographers and was at the same time a member of the "Moose dance company" in Stockholm. In 2000, Liza entered Parts in Brussels. Upon her graduation from the first cycle of PARTS, Liza returned shortly to Sweden to work with the Gothenburg contemporary ballet. In 2003, she joined Rosas dance company in Brussels, and has been fully engaged with the company until 2010. During her time in Rosas, she has been giving workshops while being on tour all over Europe, teaching at PARTS and sometimes teaching daily classes in Gothenburg Danscentrum.

Svetski dan pozorišta je prilika da se Pozorište slavi kroz mnoštvo njegovih oblika. Pozorište je izvor zabave i inspiracije, ono ima mogućnost ujedinjavanja brojnih različitih kultura i naroda celoga sveta. Ali pozorište je i više od toga i pruža mogućnosti za obrazovanje i informisanje. (…)Svetski dan pozorišta zvanično je 27. mart. Ali po mnogo čemu, svaki dan trebalo bi da se smatra danom pozorišta, jer imamo odgovornost da nastavimo tradiciju zabavljanja, obrazovanja i prosvećivanja naše publike, bez koje ne bismo postojali.
Džudi Denč

Jugoslovensko dramsko pozorište se priključilo proslavi Svetskog dana pozorišta koji se ovo godine u Beogradu proslavlja zajedničkom akcijom beogradskih pozorišta – Dan i noć u pozorištu. Pored zajedničkih manifestacija na Trgu republike (http://www.daninoc-pozoriste.rs) JDP priprema i posebne programe:

U 17h na sceni Teatra „Bojan Stupica“ biće izvedena naša najdugovečnija predstava Buba u uhu Žorža Fejdoa u režiji Ljubiše Ristića s Nikolom Simićem u glavnoj ulozi.

U 18h zainteresovani će imati prilike da se kroz jednu lepu „ekskurziju“ upoznaju sa istorijom pozorišta, istorijom zgrade, umetničkim delima koja krase naše pozorište, tehničkim mogućnostima Velike scene „Ljuba Tadić“ i uopšte životom pozorišta „iza scene“.

U 19h na platou ispred pozorišta biće prikazan film autora Dragana Babića JDP – Samim sobom 1948-2008. U slučaju lošeg vremena projekcija filma biće na sceni Studio. Ulaz je slobodan.

Svi oni koji nas posete na svetski Dan pozorišta na Trgu republike ili pak u samom pozorištu dobiće prigodne poklone – plakate i programe naših predstava.

FEDRINA LJUBAV IZVEDENA NA FESTIVALU UMETNOSTI, POZORIŠTA I MUZIKE U SAN HOSEU (KOSTARIKA)

Tri puta pred prepunom salom Teatro de la Danza (19, 20. i 21. marta) i uz velike ovacije Jugoslovensko dramsko pozorište je izvelo predstavu Fedrina ljubav Sare Kejn u režiji Ive Milošević na Festivalu umetnosti, pozorišta i muzike u San Hoseu (Kostarika). Na ovom međunarodnom festivalu pored JDP-a iz regiona svoje predstave će izvesti Kamerni teatar iz Sarajeva (Helverova noć) i zagrebački ZKM (Zagrebački pentagram). Uz ove informacije dodajmo još jedan zanimljivi detalj: Teatro de la Danza je kulturni centar koji je ranije bio destilara ruma i viskija.
Jugoslovensko dramsko pozorište nastavlja latinoameričku turneju na Festivalu Iberoamerikana gde nastupiti sa dve svoje predstave Rasprava Pjera de Marivoa i režiji Aleksandru Darijea I Fedrina ljubav.
Festival Teatro Iberoamerikana u Bogoti je najveći i najznačajniji međunarodni festival u ovom delu svetu, a JDP nastupa treći put (Bure baruta i Pseći valcer)

Gostovanje Žaka Ransijera Beograd, Zagreb, Rijeka, Ljubljana

29.3 – 4.4.2010.

IDEJA JEDNAKOSTI, METODA JEDNAKOSTI

Mislilac jednakosti i emancipacije, Žak RANSIJER ostavlja već danas neizbrisiv trag na terenu primenjene pedagogije, politike, estetike.

29.03, u 20, Narodni univerzitet „Božidar Adžija”, predavanje: „Metoda jednakosti: politika i poetika”

30.3, u 20.30h, Jugoslovensko dramsko pozorište, razgovor „Emancipovani gledalac/ emancipovani stvaralac”, prema tezama iz knjige autora. Sa Žakom Ransijerom će se sresti plesačica Liza Penkova (dugogodišnja plesačica belgijske trupe ROSAS), pokušavajući da odgovori kako dve najvažnije žile misaonog bila Žaka Ransijera –emancipacija i jednakost – utiču na njen rad.
Predavanja su na engleskom, ulaz slobodan.
*Svi zainteresovani za više informacija o školi baziranoj na egalitarnosti inteligencija, nedavno otvorenoj u Belgiji, a na predlog belgijskog Minstarstva obrazovanja, i prema teoretskom obrascu Ransijerove ključne knjige „Učitelj koji ne zna”, mogu dobiti na uvid informativni tekst „Škola najboljeg (u nama)”, koji je dostupan na srpskohrvatskom jeziku, kao i fotografije ove škole.
Očekujemo vas!
Više na sajtu:
http://www.edicijajugoslavija.net/,
http://www.skcns.org/,
http://www.jdp.co.yu/

U NEDELJU 14. MARTA U 20.30 SATI NA SCENI TEATRA „BOJAN STUPICA” JDP-A ĆE GOSTOVATI KRALJEVAČKO POZORIŠTE S PREDSTAVOM PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ LJUBOMIRA SIMOVIĆA U REŽIJI NEBOJŠE DUGALIĆA KOJI U OVOJ PREDSTAVI IGRA I ULOGU DROPCA.

U drami Ljubomira Simovića, gde se pozorište meša sa stvarnošću, da bi igrom slučaja samo izrežiralo jedan životni čin, ansambl Kraljevačkog pozorišta zajedno sa gostujućim glumcima, u koje se uvrstio i sam reditelj, priredio je prijatno i neobično umetničko veče. Neobično jer je pozorišna umešnost bila pomešana sa video efektima koji su predstavu odvojili od mnogih već viđenih Šopalovića. Iako su na momente ovi efekti zapretili da progutaju rediteljski i glumački napor, priča se dovoljno razigrala da ih objedini i uspešno dovede do katarze. (…)Prema mogućnostima koje je pružalo malo kraljevačko pozorište, reditelj Nebojša Dugalić je sagradio predstavu u jednom komadu, koja zaslužuje svu pažnju i dugotrajan aplauz.
Pozorište menja život, Predrag Marković

Podsećamo vas da je praizvedba drame Putujuće pozorište Šopalović bilo na Velikoj sceni JDP-a 1985. godine u režiji Dejana Mijača.

KONCERT ARIJA I DUETA IZ VERDIJEVIH OPERA NA VELIKOJ SCENI „LJUBA TADIĆ“ U PETAK 26. MARTA U 20 ČASOVA

Prvakinja beogradske Opere Jasmina Trumbetaš Petrović - sopran, Marko Kalajanović - bariton i pijanistkinja Milica Sekulić izvešće najpopularnije arije i duete iz opera Đuzepea Verdija: Aida, Bal pod maskama, Ernani, Moć sudbine, Don Karlos, Atila, Travijata…
Jasmina Trumbetaš Petrović je diplomirala i magistrirala na FMU u Beogradu u klasi prof. Radmile Bakočević. Solista je beogradske Opere Narodnog Pozorišta. Kritičari su rekli: Ona dominira scenom, ostvaruje virtuoznost i dramatiku neophodnu u iskazivanju komplikovanih ne samo pevačkih već i psiholoških karakteristika lika koji tumači.
Marko Kalajanović vokalnu tehniku usavršavao je s prof. Radmilom Bakočević, Ljubodragom Begovićem i Živanom Saramandićem, a italijansku frazu s prof. Đanijem Fabrinijem, maestrom Brunom Nikolijem, Davidom Krešencijem i Encom Ferari. Italijanska kritika je ocenila da poseduje izuzetno kvalitetan glas koji podseća na glas najvećeg baritona svih vremena Etore Bastijaninija i autentičan talenat belkanta.
Pijanistkinja Milica Sekulić je klavir učila kod prof. Olge Bauer. Diplomirala je klavir i čembalo i magistrirala klavir na FMU u Beogradu a postdiplomske studije /solist diplom/ je završila na Švedskoj Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Stokholmu u klasi prof. Anderša Šilstroma, kao stipendista Kraljevine Švedske.

SANJARI GOSTOVALI U FOLKSTEATRU

“ U Folksteatru u austrijskoj prestonici odigrani “Sanjari” Miloša Lolića i predstavili se naši pisci

Beč: Kako pobeći od stereotipa koji Srbiju pokazuju na jedan te isti, ponekad mučan i uglavnom mlitav način, pokazala je manifestacija „Najbolje sa istoka: Srbija“, održana 26-27. februara u bečkom pozorištu Hundsturm. Inteligentan i konačno kreativan koncept programa koji je ostvaren zahvaljujući saradnji kulturne asocijacije Kultur Kontakt, austrijskog Ministarstva spoljnih odnosa Austrije i Ambasade Republike Srbije u Austriji, napunio je salu andergraund pozorišta koja pripada uglednom Folksteatru.
Uvodna rečenica iz programske brošure Folksteatra - „Srbija je još uvek nepoznata zemlja, bela flečica na karti Evrope“ – nije potpuno netačna. Austrija kulturu naše zemlje za koju je vezuje interesantna i burna istorija skoro i da ne poznaje.
Upravo iz ovog razloga bilo je strateški pametno povući paralelu između dva, iako geografski bliska, kulturološki veoma različita sveta. Izvanredan neimarski rad na mostu Austrija-Srbija sproveo je Miloš Lolić sa svojim, na prošlogodišnjem BITEF-u nagrađenim, rediteljskim poduhvatom „Sanjari“ prema drami austrijskog pisca Roberta Muzila. Besprekornom interpretacijom ovog kompleksnog dela, Nikola Vujović, Dubravka Kovjanić, Sena Đorović, Goran Jevtić, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić, Radovan Vujović i pijanista Srđan Marković, zbog prirode bine svega nekoliko pedalja udaljenih od prvog reda gledalaca, izazvali su buru iskrenog aplauza koji se dugo nije gasio. Scenografska rešenja Jasmine Holbus na jednoj prilično jednostavnoj i skučenoj bini, i ovde su došla do svog punog izražaja. I pored nemačkih titlova spremljenih za praćenje predstave, malo ko je odvajao oko od glumačkog ansambla koji je svojom igrom plenio na sceni.
„Sanjari“ sa repertoara teatra Bojan Stupica beogradskog JDP-a, za koje je vladalo i najveće interesovanje, izvedeni su obe večeri mini-festivala srpske kulture. Među posetiocima su se našle značajne ličnosti austrijske umetničke scene i predstavnici ovdašnjih medija.
Srpski pisci koji od vremena Vuka i Dositeja svoju inspiraciju i utočište pronalaze u Beču, dobili su važnu ulogu u predstavljanju srpske kulture na „Najboljem sa istoka...“ Posle zvaničnog otvaranja manifestacije na kome su govore održali Anamari Tirk iz Kultur Kontakta, direktor Folksteatra Mihael Šotenberg, ambasador kulturno-političke sekcije Ministarstva spoljnih poslova Emil Briks i ambasador Republike Srbije Milovan Božinović, bina je pripala Barbi Marković koja je čitala iz svog romana „Izlaženje“, remiksa „Gehen“ austrijskog pisca Tomasa Bernarda. „Izlaženje“ je aprila prošle godine na nemačkom objavila izdavačka kuća „Surkamp“.
Drugog dana manifestacije, u oviru književnog programa su se predstavile još tri srpske autorke. Emilija Andrejević je otvorila zanimljivo književno veče čitanjem iz svoje drame „Veliki fajront“ za koju je 2006 dobila austrijsko priznanje „ÜberGrenzensprechen“. Sandra Gugić, dobitnica nagrade „EGZIL“ (2008) za prozu „Kratka priča o dugom putovanju“, čitala je odlomke iz svog nagrađenog dela. Književno veče je zaokruženo austrijskom premijerom - scenskim čitanjem drame „Pomorandžina kora“ Maje Pelević u režiji Katrin Hiler, uz prisustvo autorke.“

Histerija ili fragmenti analize opsesivne neuroze je komad proslavljenog britanskog pisca i reditelja Terija Džonsona (Terry Johnson). Teri Džonson je dobitnik brojnih nagrada za najboljeg dramskog pisca: Nagrada «Oliver» za najbolju komediju 1994. i 1999, “Pisac godine” 1995, Nagrada “Critics' Circle Theatre” za najbolji novi komad 1995, dve pozorišne nagrade Evening Standarda, Nagrada “Writers' Guild” za najbolji komad 1995. i 1996... Njegove predstave se igraju na West Endu, a našoj publici je najpoznatiji po predstavi i filmskom scenariju za Diplomca. Histerija govori o susretu Salvadora Dalija i Sigmunda Frojda 1938, godinu dana pre Frojdove smrti. Premijera u Londonu je bila 1993. godine. U beogradskoj premijeri na sceni Studio JDP igraće Mladen Andrejević (Sigmund Frojd), Goran Jevtić (Salvador Dali), Suzana Lukić (Džesika) i Nebojša Ljubišić (Abraham Jehuda). Reditelj predstave je Ivan Vuković. Premijera je najavljena za april mesec.

U martu mesecu JDP će na sceni Teatara «Bojan Stupica» ugostiti Kraljevačko pozorište koje će izvesti predstavu Putujuće pozorište Šopalović Ljubomira Simovića u režiji Nebojše Dugalića koji u ovoj predstavi igra i ulogu Dropca. Podsećamo vas da je praizvedba drame Putujuće pozorište Šopalović bilo na Velikoj sceni JDP-a 1985. godine u režiji Dejana Mijača.

Praizvedba drame mladog hrvatskog pisca Ivora Martinića Drama o Mirjani i ovima oko nje u režiji Ive Milošević biće na sceni Teatra „Bojan Stupica“ 18. februara. U predstavi igraju: Mirjana Karanović, Jelena Petrović, Branka Petrić, Marko Baćović, Anđelika Simić, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić i Bojan Lazarov.

Glavni lik (Mirjana) živi u nekom svom vremenu, a ostali likovi gravitiraju oko nje, javljaju se onda kad ona pomisli na njih. Kako je život postao brži, više se živi ili se više misli da se živi i nekako se sve pretvara u jedno kaotično stanje u kojem nije uvijek jasno što se zbilo i je li se uopće zbilo. Čak i odnosi prema ljudima su nam drugačiji, prema nekima smo otvoreni, druge varamo, treće volimo. Pitanje je tko smo mi ili smo mi samo ono što smo u odnosu sa drugim ljudima, a onda smo mi ono što su ti ljudi oko nas.

Sviđa mi se naslov Drama o Mirjani i ovima o ko nje. Komad kreira svet koji je potpuno irealan, sastavljen od beketovskih osećanja nedostatka smisla življenja. Dozvoljava nam da svoje potisnuto osećanje zebnje zbog nedostajanja nečeg vrlo važnog u našim životima projektujemo u junake i tako izvučemo na površinu skriveno. Ono čime glumci i ja operišemo je uočavanje ekstremnog u naizgled nedramatičnim životima. Mi naše likove zovemo „mali ljudi“. Oni pristaju na umerenost života koja vodi u potpunu mehanizaciju i postvarenje bića što za posledicu ima zaboravljanje umeća komunikacija s drugim bićima, tonjenje u repeticiju, u život kao podražavanje niza svakodnevnih rituala po scenariju koji je nametnut. Kopiraš, a da sam ne znaš zašto to radiš. Umeće da se u različitosti uživa može da donese punoću življenja. Ne sme se strahovati od toga da se bude drugačiji, nego se iz toga mora učiti. Kičma koja nas čini neće se time izgubiti. Naprotiv!

Posle velikog uspeha na Festivalu Bitef (Grand prix „Mira Trailović”) predstava Sanjari Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića je pozvana na međunarodni festival Najbolje sa istoka koji organizuje Volkstheater iz Beča (Austrija). Festival ima za cilj promociju novog viđenja teatra i novog dramskog pisma s juga, istoka i iz centralne Evrope. Prvi Festival je održan pre dve godine. Festival ima ritam koji je neobičan za naše pojmove, ali koji je sve više zastupljen među evropskim festivalima. Predstave se ne prikazuju u bloku već se festival održava tokom dva vikenda u jednoj pozorišnoj sezoni. Do sada su predstavljena pozorišta iz Rumunije, Poljske, Mađarske, Hrvatske, Slovenije. Ovo je prvo prezentovanje jednog srpskog teatra na ovom Festivalu. Podsetićemo vas da su festivali slične orijentacije kao npr. Bonsko Bijenale, zatim Festival u Visbadenu pod nazivom Novi dramski tekstovi Evrope, ili na primer konkurs pozorišta M.B.H. iz Beča značajno doprineli promociji srpskog teatra i dramskog pisma.

Večeras, 26. januara, u osam časova uveče Biljana Srbljanović u Burgteatru

Burgteatar (Beč, Austrija) organizuje razgovore Kakanija – nova pesnička republika s relevantnim piscima koji daju značajan doprinos razvoju slobode govora i razumevanju među narodima Evrope.
Treći razgovor u ovom ciklusu vodiće se s našom dramskom spisateljicom Biljanom Srbljanović u utorak 26. januara u osam časova uveče. Moderator razgovora je Michael Fleischhacker urednik uticajnog "Die Presse". Prethodna dva razgovora vođena su s mađarskim piscem Peterom Nadašom (Péter Nádas) i poljskim piscem i novinarom Andžejom Stasiukom (Andrzej Stasiuk).

Termin “Kakanija” pozajmljen je iz Muzilovog romana Čovek bez svojstava kao metafora za duhovni i geografski prostor Austrougarske monarhije, a šire se može posmatrati i kao duhovni prostor centralne, istočne i jugoistočne Evrope u kontekstu širenja evropskih ideja i duhovnog i kulturnog susreta evropskih naroda.

Burgteatar je pod upravom novog i ambicioznog upravnika reditelja Matijasa Hartmana ponovo postao jedno od najposećenijih, medijski najeksponiranijih i umetnički najprovokativnijih bečkih pozorišta koje svojim projektima (među kojima su i razgovori Kakanija – nova pesnička republika) nastoji da sagleda širi društveni i kulturni kontekst svoje zajednice.

Jugoslovensko dramsko pozorište s uspehom je počelo Sezonu 2009/10. učešćem na 43 Bitefu 09 s predstavom Sanjari koja će osvojiti i Grad Prix „Mira Trailović“.
Pored tri uspešne premijere u ovoj sezoni – Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji gosta iz Rumunije, Aleksandua Darijea, Za sada nigde savremene dramske spisateljice Ane Lasić u režiji Dine Radoman i Šekspirove pastoralne komedije Kako vam drago u režiji Slobodana Unkovskog – JDP je učestovalo na međunarodnim festivalima, sarajevskom MESS-u s predstavom Kandid ili Optimizam i Jesenjem festivalu (Festival de Otono) u Madridu s predstavom Fedrina ljubav. Nisu izostala ni gostovanja na domaćim festivalima. Predstava Švabica je učestovavala na XVII Fetisivalu Vršačka pozorišna jesen na kome je Ana Đorđević dobila nagradu za režiju, a Marija Vicković i Radovan Vujović nagrade za glumačka ostvaranja. Predstave Švabica i Tako je moralo biti JDP su učestovale na „Borinim pozorišnim danima – Ženska stvar“ u Vranju. Tako je moralo biti je osvojilo Nagradu publike za najbolju predstavu i glumica Anita Mančić Nagradu za glumačko ostvarenje, a potom i na Pozorišnom maratonu koji je po prvi put održan u Leskovcu. U ovoj godini Anita Mančić je nagrađena za lik Dorine ostvaren u predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Tartif, prestižnom bijenalnom nagradom na polju komike s imenom „Ljubinka Bobić“.
Reditelju Egonu Savinu uručena je po treći put Nagrada za najbolju režiju „Bojan Stupica“ za predstavu Tako je moralo biti (prethodni put dobio je za predstavu Mletački trgovac).
Glumcu JDP-a Vojislavu Brajoviću ove godine pripao je Dobričin prsten, najveće glumačko priznanje koje se dodeljuje za životno delo.

Knjiga Dragana S.V. Babića Jugoslovensko dramsko pozorište – samim sobom biće predstavljena javnosti u utorak 22. decembra u 13 časova na sceni Studio JDP.

Neposredna svedočenja oko četrdesetak znamenitih umetnika svih generacija, koji su svojim stvaralaštvom učestvovali u izgradnji identiteta Pozorišta, nastala su tokom razgovora koje je vodio Dragan S.V. Babić početkom 2008. godine, radeći na filmskoj trilogiji o Jugoslovenskom dramskom pozorištu povodom šezdeset godina njegovog postojanja. Naime, integralni video zapisi tih intervjua pretočeni su u ovu knjigu.

O knjizi i povodom nje, o Pozorištu, govoriće autor Dragan S.V. Babić, njegovi sagovornici Mirjana Karanović, Goran Šušljik, Jovan Ćirilov, te urednici Gojko Tešić i Jelena Kovačević.

Knjiga je zajednički izdavački poduhvat Službenog glasnika i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Narodno pozorište „Toša Jovanović” gostuje na sceni Teatra „Bojan Stupica” u ponedeljak 14. decembra sa predstavom Gamma cas Milene Bogavac u režiji Irene Ristić. Predstava je realizovana uz pomoć Fonda „Borislav Mihajlović Mihiz”. Milena Bogavac je 2008. godine dobila prestižnu nagradu koja nosi ime uvaženog srpskog dramskog pisca Borislava Mihajlovića Mihiza. Drama Gamma cas nastala je na tragu postdramskog teatra.
… Ako je postdramsko pozorište i tu kategoriju – dramu – oslobodilo stečenih konvencija, onda bi se Milenina literatura mogla nazvati poetdramskom. To oslobađa razmišljanja o „post”, a obavezuje na nešto čemu se ipak sviklo, onom „poet” koje se prepoznaje, razaznaje, razgrće i zbira i u najmanjem otkucaju teksta Balerina/ Gamma Cas (…) poetski dramski tekst, postmoderno pozorište, vizuelno i muzički pomeren scenski ugođaj – Balerina/ Gamma Cas zrenjaninskog pozorišta (…) mladalački odvažno ulazi u nedefinisani tok pozorišta posle drame, posle klasičnog agona, radnje i ostalih „trivija”, kako bi se danas mogle označiti te „normalne” stvari…

Vojislav Brajović dobio je Nagradu „Dobričin prsten“ koja se dodeljuje glumicama i glumcima za celokupno glumačko ostvarenje – za životno delo.
Žiri u sastavu: prof. Predrag Bajčetić, Mira Banjac, Predrag Ejdus, Dušan Kovačević, prof. dr Ljiljana Mrkić-Popović, prof. Vladimir Stamenković (predsednik Žirija), mr Ksenija Šukuljević-Marković i kao počasni član dr Ivana Simeonović-Ćelić – u svojstvu predstavnika Fonda Philip i Madlena Zepter, generalnog sponzora svih manifestacija vezanih za Nagradu „Dobričin prsten“ – doneo je odluku 9. decembra 2009. godine većinom glasova.

Nagrada će Vojislavu Brajoviću biti uručena u subotu 26. decembra u podne u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Nagrada se sastoji iz: Zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića, koji je ovaj glumac dobio 1937. godine od Udruženja glumaca Kraljevine Jugoslavije i čiji se original čuva u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije, unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i monografije o dobitniku Nagrade.

Dasadašnji dobitnici Nagrade „Dobričin prsten” su: Ljuba Tadić, Mira Stupica, Mija Aleksić, Zoran Radmilović, Nevenka Urbanova, Rahela Ferari, Branko Pleša, Danilo-Bata Stojković, Marija Crnobori, Mata Milošević, Ljiljana Krstić, Petar Kralj, Olivera Marković, Rade Marković, Stevan Šalajić, Mira Banjac, Vlastimir-Đuza Stojiljković, Stevo Žigon, Mihailo Janketić, Petar Banićević, Svetlana Bojković, Borivoje-Bora Todorović, Ksenija Jovanović i Predrag Ejdus. Vojislav Brajović je 25 dobitnik ove izuzetne glumačke nagrade.

Vojislav Brajović je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1969. godine i od tada je ostvario niz zapaženih uloga u matičnom pozorištu: Turnel (Buba u uhu), Horacije, Laert (Hamlet iz 1971), Semjon (Vasa Železnova), Vili (Tri sina), Vanja Kaljev (Pravednici), Gazda Isa (Komunistički raj), Žutilov (Rodoljupci iz 1986), Knez Miloš (Ruženje naroda u dva dela), Mafeo Barberini – Papa Urban (Svetlost u noći), Matamor (Pozorišne iluzije), Šćepan Mali (Lažni car Šćepan Mali), Dimitrije (Bure baruta), Alonzo (Oluja), Terzit (Troil i Kresida), Ninković (Gospođa ministarka), Jakov Šalimov (Na letovanju), Fjodor (Kokoška), Žutilov (Rodoljupci iz 2003), Jevgenije Aleksejević Dorn (Galeb), Maks (Skakavci), Satin (Na dnu), Šajlok, alternacija (Mletački trgovac), Duh, Prvi grobar (Hamlet iz 2006), Vovoda, Frederik (Kako vam drago)...
U drugim pozorišnim kućama: Kapetan Vasa Vučurević (Mrešćenje šarana, Zvezdara teatar), Tom (Pogled u nebo, Zvezdara teatar), Nil Fedosijevič Mamajev (Kola ludosti, dvoja mudrosti, Atelje 212), Danijel Parker (Egzibicionista, Atelje 212), Iguman Stefan (Gorski vijenac, CNP), Teterev (Malograđani, CNP), Vili (Partytime, CNP), Vanja (Antigona u Njujorku, CNP), Radovan III (Radovan III, Grad teatar Budva – Teatar Kult), Advokat Helmer (Nora, CNP/JDP), Vićenco (Mera za meru, SNP), Prospero (Bura, Budva Grad teatar), Ferdinand Kole (Villa Sachino, BDP), Frojd (Posetilac, Atelje 212), Grof Almaviva (Figarova ženidba i razvod, NP)…

Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Savez dramskih umetnika Srbije ustanovili su Nagradu za životno delo „Dobričin prsten”, koja se dodeljuje svake godine, počevši od 1980. Savez dramskih umetnika Srbije od oktobra 1994. godine Nagradu dodeljuje samostalno.

EGON SAVIN DOBITNIK NAGRADE „BOJAN STUPICA“, ZA REŽIJU PREDSTAVE TAKO JE MORALO BITI

      Nagrada „Bojan Stupica“koju Savez dramskih umetnika Srbije dodeljuje za najbolje rediteljsko ostvarenje pripala je Egonu Savinu za predstavu Tako je moralo biti Branislava Nušića koja je na repertoaru Velike scene „Ljuba Tadić“ od 6. juna 2007. godine.

      Žiri u sastavu prof. Predrag Bajčetić (predsednik žirija), prof. Vesna Jezerkić, prof. Boško Milin, prof. Slavenko Saletović i dramska umetnica Ružica Sokić doneo je jednoglasnu odluku 5. juna da u konkurenciji devet premijerno izvedenih predstava u srpskim profesionalnim pozorištima u periodu od 1. aprila 2007. do 31. marta 2009. godine nagradi Egona Savina za najbolju režiju. Nagrada „Bojan Stupica“ dodeljena je dvadeset osmi put, a ovo je treći put da je naš proslavljeni reditelj dobio ovu prestižnu nagradu. Prvi put je nagrađen za predstavu Laža i paralaža Jovana Sterije Popovića u SNP-u u Novom Sadu, a zatim 2004. za predstavu Mletački trgovac Vilijama Šekspira JDP-a.

      Nagrada „Bojan Stupica“ je ustanovljena 1970. godine i sastoji od bronzane plakete sa likom Bojana Stupice (rad vajara Stevana Bodnarova), unikatne diplome (rad slikara Geroslava Zarića) i novčanog iznosa. Svečano uručenje Nagrade biće početkom nove pozorišne sezone, u oktobru 2009. godine.
Nagrada „Bojan Stupica“ biće uručena Egonu Savinu 24. decembra.

U utorak 15. decembra na Velkoj sceni „Ljuba Tadić“ glumici Anita Mančić biće uručena Nagrada „Ljubinka Bobić“ koju je dobila za ulogu Dorine u predstavi Tartif Molijera u režiji Egona Savina.

Ova nagrada, ustanovljena u znak sećanja na glumicu Ljubinku Bobić, znamenitu po svojoj etičnosti i po sposobnosti da ulogu oplemeni uzbudljivim detaljima, da igri obezbedi elemente novog na planu pokreta, mimike i dikcije, na polju komičkog i komedije uopšte, dodeljuje se bijenalno za najbolje glumačko ostvarenje u oblasti komedije. Nagrada „Ljubinka Bobić” sastoji se iz plakete sa likom Ljubinke Bobić, unikatne diplome na pergamentu i novčanog iznosa.

Nagradu će Aniti Mančić uručiti predsednica Žirija Jelisaveta-Seka Sablić posle izvođenja predstave Tartif u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Glumica Mirjana Karanović nagrađena je za unapređenje kulture ljudskih prava Nagradom „Konstantin Obradović“ koju od 2000. godine dodeljuje Beogradski centar za ljudska prava. Žiri u sastavu Filip David, dr Vojin Dimitrijević i dr Vesna Pešić doneo je jednoglasnu odluku s obrazloženjem da je Mirjana Karanović uporno i dosledno doprinosila podizanju kulture ljudskih prava u Srbiji i celom regionu. „Ona je to činila tako što je na ubedljiv i emotivan način tumačila likove žena koje su ljudska mržnja i ravnodušnost teško oštetile, i kao građanka koja se nije ustručavala da izađe iz svoje profesije i da se javnom rečju založi za poboljšanje društva u kome živi“.

Nagradu „Konstantin Obradović“ ustanovio je Beogradski centar za ljudska prava da bi obeležio uspomenu na svog osnivača i dugogodišnjeg zamenika direktora, profesora dr Konstantina Obradovića, jednog od najvećih jugoslovenskih i međunarodnih stručnjaka za međunarodno humanitarno pravo i aktivnog borca za ljudska prava, koji je umro 10. marta 2000. godine.

Predstava General mrtve vojske Ismaila Kadarea u režiji Dina Mustafića i izvođenju Albanskog teatra iz Skoplja biće prikazana na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Ljuba Tadić” u petak 4. decembra u okviru Beogradskog samita mladih koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava iz Beograda.

General mrtve vojske nastala je na osnovu proze čuvenog albanskog pisca, disidenta i borca protiv totalitarizma Ismaila Kadarea. Ismail Kadare od 1990. živi u Francuskoj, dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, a od 1996. postao je doživotni član francuske Académie des Sciences morales et Politique (došao je na mesto Karla Popera).

Radnja drame General mrtve vojske dešava se 1960. godine – dvadeset godina posle Drugog svetskog rata. U jedno mesto u Albaniji dolaze italijanski general i sveštenik s namerom da pronađu ostatke svojih zemljaka, vrate ih i pokopaju u otadžbini. Tragajući za mrtvima oni spoznaju besmisao rata i ljudskog stradanja i otkrivaju da ih prati – idući njihovim tragom, ali tražeći sopstvene mrtve saborce – nemački general… Dramatizaciju romana General mrtve vojske potpisao je Jeton Neziraj dramaturg i umetnički direktor Narodnog teatra Kosova.

Na uglednom međunarodnom Jesenjem festivalu (XXVI Festival de otono) pod pokroviteljstvom grada Madrida s uspehom je gostovala predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Sara Kejn Fedrina ljubav u režiji Ive Milošević.

Fedrina ljubav igrana je tri večeri za redom u dvorani Teatra Fernán Gómez (27-29. decembra), a posle drugog izvođenja priređen je specijalan razgovor umetnika i madridske publike. Festivalska praksa je da omogući susrete gledalaca i izvođača kada trupa budi interesovanje.

Osim Jugoslovenskog dramskog pozorišta na Festivalu je učestvovalo više od trideset pozorišta iz svih krajeva sveta. Festival je 4. novembra otvorila predstava nedavno preminule umetnice Pine Bauš i plesnog teatra koji je vodila (Tanztheater Wuppertal) Kontakthof Mit Damen und Herren ab ’65, a u saradnji s Goethe Institutom priređen je omaž Pini Bauš. Tokom Festivala bogatim programom je obeležena i Uneskova Godina Grotovskog.

Od aktivnih pozorišnih umetnika i trupa predstavili su se Ana Tereza De Kersmaker s dve koreografije, Rosas danst Rosas i The Song, belgijska trupa les ballets C de la B sa delom Ashes, te belgijska trupa Need Company (predstava Isabella's Room koja je na ovogodišnjem MESS-u osvojila Zlatni lovorov vijenac), Alvis Hermanis (čiju je predstavu Sonja videla i Bitefova publika), kao i Sidi Larbi Šekrauiji u saradnji sa Marijom Pahes (predstava Dunas), Plavi zmaj Roberta Lepaža, zatim Kamerni teatar ’55 iz Sarajeva (Helverova noć), Piccolo teatro koji je poverio režiju Goldonijeve Trilogije Toniju Servilu… Sa završetkom jesenje smotre Madrid već pravi pripreme za Proletnji festival 2010. godine.

Kako vam drago – premijera Šekspirove pastoralne komedije na Velikoj sceni “Ljuba Tadić”

Zatečeni smo: nije lako iz sveta novca, moći, politike i pragme ući u zeleni svet prirode, oslobođenosti, ljubavi, erosa, u pastoralnu engleske renesanse sa svojim konvencijama, legendama, toposima. Nije jednostavno ni proniknuti u to za čim je Slobodan Unkovski tragao u Šekspirovoj komediji Kako vam drago. Tek u izgnanstvu, bekstvu sa dvora, u povratku u prirodu, u Ardenskoj šumi, dvorjani i pastiri, nalaze sebe, doživljavaju neku vrstu očišćenja, preobraženja i pokreta od mržnje koja cveta na dvoru, do ljubavi, u svim bojama, koja žari i pali Ardenskom šumom, koja je mesto utopije, sna, fantazije, poezije kojoj ni Šekspir, pa ni Unkovski, osobito i do kraja, ne veruju. Priroda naspram društva, dvor naspram Arkadije, oslobađajuće, pastoralno naspram krutog i zadatog, ljubav naspram mržnje. (…) Ljubav, zanos, ali i ludost, ludorija. Najzad, igra, sve je igra i pozorište, pokušajte da se opustite i da u svemu ne tražite osobiti smisao i značenje. Vreme teče!
Ljubav i vreme, protagonisti su ove predstave. Ljubav koja nas uzdiže i magarči, zanosi i muči, goni od nemila do nedraga, od zanesenosti do omraze i zločina. Opasna igra, teško razumljiva kao i vreme koje je srce ljubavi i njenog Rečnika. Ljubav, slepa i vidovita, zagubljena u ljubavnoj mitologiji, u svakojakim preterivanjima. Da nas neko ne upita šta je to, čini nam se da znamo šta je ljubav, šta je vreme. Otuda i velik sat kroz koji protagonisti predstave ulaze na scenu koju je sa malo sredstava, ali rečito, oblikovao Miodrag Tabački (…) Kako vam drago je maštovita, teatralna predstava, ali ujedno i lucidan i duhovit komentar ljubavi kao teatra i teatralnosti, i svekolikog govora o njoj, u kome se ono o čemu je reč, često gubi i zatrpava.
Ako je svet scena i pozorišta, ovom pozorištu kakvo neguje, ili mu se često priklanja Slobodan Unkovski, zahteva glumce od mašte i inteligencije, kakvi u ovoj predstavi i jesu: Vojislav Brajović kao Frederik, Marinko Madžgalj, Nebojša Glogovac, Nikola Vujović, Nikola Đuričko, Marko Baćović, Boris Isaković, Miodrag Radovanović, Nada Šargin, Sonja Kolačarić, Milena Predić.

Žiri XVII Međunarodnog pozorišnog festivala Vršačka pozorišna jesen u sastavu: Gordana Jošić-Gajin, glumica, Mirjana Markovinović, teatrolog i predsednik Žirija, i reditelj Filip Grinvald dodelio je četiri nagrade predstavi Švabica Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

U obrazloženju Žirija stoji da je Nagradu na najbolju predstavu u celini dobila predstava Švabica zato što se „značajno izdvojila svojim estetskim i umetničkim dometima i tako potvrdila koncept ovogodišnjeg festivala, Magija klasike”. Ana Đorđević je dobila Nagradu za najbolju režiju jer je „suptilnim, preciznim sredstvima i vrhunskom dramatizacijom pripovetke, pomerila standarde uobičajenog pozorišnog čitanja klasike”. Dve ravnopravne nagrade za najbolje glumačko ostvarenje dobili su Marija Vicković koja je „svojom izrazito nadahnutom igrom, a svedenim glumačkim sredstvima, raskošno dočarala naslovnu ulogu” i Radovan Vujović koji je „virtuozno, istinito i mudro, doneo na scenu tragičnu sudbinu Miše”.

Festival Vršačka pozorišna jesen ove godine trajao je od 6. do 12. novembra u Vršcu.

Premijera predstave Za sada nigde Ane Lasić u režiji Dine Radoman: utorak, 10. novembra u 20.30 časova u Studiju JDP.

Spisateljica Ana Lasić je diplomirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1999, a od 2000. godine živi i radi u Sloveniji. Za dramu Gde ti živiš? dobila je godišnju Nagradu „Slobodan Selenić” koja se dodeljuje za najbolju diplomsku dramu. Drama je dobila treću nagradu na takmičenju za najbolje drame ex-YU 2000, koji je organizovao Theater m.b.H. u Beču i bila je pročitana na festivalima „Theatertreffen“ u Berlinu i „Schiller Tage“ u Manhajmu. Gde ti živiš? je objavljena paralelno na srpskom i nemačkom u zbirci drama Schutzzone und andere neue Stucke aus Exjugoslawien (izd. Folio Verlag 2002), a marta 2008. bila je postavljena u Theater FORUM u Berlinu.
Drama Za sada nigde je na festivalu Borštnikovo srečanje 2006. dobila Nagradu „Dominik Smole“ za najbolji slovenački dramski tekst.

Za sad nigde je predstava o fantazijama, košmarima, realnosti i strahu – strahu od prepuštanja, od samoće, od ljubavi i sreće, strahu od suočavanja sa sobom i svojim mrakom, strahu od (ne)pisanja. Ovo su teme koje su glumci i rediteljka ispitivali i pomoću kojih su gradili predstavu. Ona je kao slagalica koji se ne može do kraja sklopiti, ali svako može da pokuša da je slaže na svoj način.
Predstava je umetnički doktorski rad Dine Radoman, studentkinje Interdisciplinarnih studija scenskog dizajna na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.
U predstavi igraju: Milena Đorđević, Damjan Kecojević i Anđelika Simić.

U sredu 4. novembra u 12 sati na sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta biće svečano uručene nagrade za najbolje glumačko ostvarenje na 29. Borinim pozorišnim danima Aniti Mančić za ulogu Jele u predstavi Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina i direktoru Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branku Cvejiću za najbolju predstavu na Festivalu po mišljenju publike koju je osvojila predstava Tako je moralo biti. Nagradu za najbolju glumicu koja se sastoji od plakete i novčanog iznosa dodeljuje Komercijalna banka, a nagradu za najbolju predstavu daje British American Tobaco (BAT).
Prisutnima će se obratiti: Predsednik odbora festivala i Zamenik gradonačelnika Vranja Igor Andonov, direktor Pozorišta “Bora Stanković” Nebojša Cvetković, član festivalskog žirija Bojan Jovanović, direktor JDP-a Branko Cvejić.
Dodeli nagrade će takođe prisustvovati i članovi Saveta festivala teatrolozi Ksenija Radulović, Ivan Medenica i Željko Hubač.

SVE NAGRADE ZA PREDSTAVU TAKO JE MORALO BITI JDP-A NA 29. BORINIM POZORIŠNIM DANIMA

Predstava Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina dobila je nagradu za najbolju predstavu po oceni publike, a Anita Mančić je osvojila glumačku nagradu za ulogu Jele na upravo završenim 29. Borinim pozorišnim danima (21-26. oktobra 2009).

Publika je predstavu Tako je moralo biti vrednovala ocenom 4,79 (maksimalna ocena je 5). Žiri, u sastavu prof. dr Zoran Dimić, Danijela Jovanović, direktorka Biblioteke, i glumac Bojan Jovanović, u obrazloženju je naveo da je nagrađena glumica „uspela da kompleksni lik iz Nušićevog dela predstavi u svoj svojoj tragičnosti, i u borbi za ostvarenje svojih prava u jednoj patrijarhalnoj sredini“. Glumačka nagrada sastoji se od plakete i novčanog iznosa.

KAKO VAM DRAGO – PREMIJERA NA VELIKOJ SCENI „LJUBA TADIĆ“

Predstava Kako vam drago donosi na scenu JDP-a snažne i suprotstavljene emocije ljubavi i mržnje: rođena braća se mrze pa se vole, sestre koje nisu rođene sestre, vole se kao da jesu. Tu su i ljubavni jadi pastirica, zatim, borba za nasledstvo i strah od gubitka vladarskog trona... Kako vam drago je divna pastoralna, romantična komedija. U njoj ima i urbanog i ruralnog i jedna družina iz šume. U šumi se zamenjuju identiteti, gubi i pronalazi san o sreći, o pravdi, o ljubavi… Kako vam drago Vilijama Šekspira je komad u kome ima puno ljubavi, puno neočekivanih preokreta i pregršt razloga za suze i smeh u publici. Pastoralnu komediju Vilijama Šekspira režira Slobodan Unkovski, scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović. U predstavi igraju: Vojislav Brajović, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Nada Šargin, Sonja Kolačarić, Radovan Vujović, Boris Isaković, Marinko Madžgalj, Marko Baćović, Miodrag Radovanović, Dubravka Kovjanić, Milena Predić, Nikola Vujović…

ZA SADA NIGDE – PREMIJERA NA SCENI STUDIO JDP-A

Fantazije, košmari, realnost, i strah... Strah... od prepuštanja, od ljubavi, sreće, srah od suočavanja sa sobom i svojim mrakom. Beg. Ovo su teme koje ispitujemo i pomoću kojih gradimo predstavu. Otvaramo joj svoje unutrašnje svetove, pozajmljujemo delove sebe, svoje fantazije i strahove. Ona je kao pazl koji se ne može do kraja sklopiti. U svakom delu tog pazla tražimo se, prepoznajemo... Ne postoji ispravan i pogrešan način da se delovi spoje, volela bih da od njih svako sastavi svoju sliku u kojoj će pronaći i deo sebe, svog unutrašnjeg sveta.
Dina Radoman
Autor drame Za sada nigde je Ana Lasić, reditelj i scenograf Dina Radoman, kostimograf Snežana Krejić, kompozitor Ivica Stjepanović, a dizajn svetla kreira Sonja Žugić. U predstavi igraju Milena Đorđević, Damjan Kecojević i Anđelika Simić.

U jeku pozorišne sezone u Madridu po 26. put priređuje se veliki internacionalni festival koji traje četiri sedmice, 4-29. novembra 2009. godine. Jesenji festival (Festival de otono) otvara Tanztheater Wuppertal Pine Bauš predstavom Kontakthof Mit Damen und Herren ab ’65, a na kraju festivala Jugoslovensko dramsko pozorište igra komad Sare Kejn Fedrina ljubav u režiji Ive Milošević (27-29. XI). Španski mediji posebno izdvajaju učešće Mirjane Karanović u ulozi Fedre, glumice koju poznaju po filmovima Podzemlje i Grbavica.
Na ovom festivalu predstaviće se novim radovima preko trideset trupa, a među njima su i Ana Tereza De Kersmaker s dve koreografije, Rosas danst Rosas i The Song, belgijska trupa les ballets C de la B sa delom Ashes, Alvis Hermanis (čiju je predstavu Sonja videla i Bitefova publika), Sidi Larbi Šekrauiji u saradnji sa Marijom Pahes (predstava Dunas), Plavi zmaj Roberta Lepaža, zatim Kamerni teatar ’55 iz Sarajeva (Helverova noć), Piccolo teatro koji je poverio režiju Goldonijeve Trilogije Toniju Servilu, trupe iz SAD, Argentine, Švajcarske, Vijetnama, Japana, Francuske, Norveške, Austrije, Portugala i same Španije. U toj bogatoj ponudi naći će se ostvarenja čija se žanrovska usmerenja kreću od dramskog pozorišta, rekonstrukcije slavnih klasičnih dela, do cirkusa i akrobatike.

U novembru Jugoslovensko dramsko pozorište nastavlja s intenzivnom saradnjom s pozorištima iz zemlje i inostranstva.
Novembarski ciklus gostovanja u JDP počeće operom Seviljski berberin u izvođenju Teatro Immagine di Venezia (Italija) na sceni Teatra „Bojan Stupica” 3. novembra. Ovu komičnu operu reditelj Benoa Rolan je postavio u formi komedije dell’ arte. Kazalište iz Virovitice će, takođe na sceni Teatra „Bojan Stupica”, izvesti klasično delo Georga Bihnera Vojcek 26. novembra u režiji slovenačkog reditelja Sama M. Streleca. Sutradan, 27. novembra, Narodno pozorište iz Niša izvešće na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” Nušićevu Gospođu ministarku u režiji Dušana Jovanovića reditelja iz Slovenije koji je na scenama JDP režirao Balkanskog špijuna Dušana Kovačevića, Molijer – još jedan život Molijera, Bulgakova i Jovanovića i Hamleta Vilijama Šekspira.
Jugoslovensko dramsko pozorište će imati čak šest gostovanja u zemlji u ovom mesecu. Predstava Švabica Laze Lazarevića u režiji Ane Đorđević gostuje na Pozorišnom maratonu u Leskovcu, Festivalu Vršačka pozorišna jesen i u Valjevu. Volterov Kandid ili Optimizam u režiji Aleksandra Popovskog biće izveden na XIV Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu i u Pančevu, dok će predstavu Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm gledati publika u Lazarevcu.

U ozbiljnoj konkurenciji vrhunskih predstava na 49. MESS-u predstava JDP-a Kandid ili Optimizam našla se na četvrtom mestu po oceni sarajevske publike sa osvojenih 8,71 od mogućih 10 poena.
Na konferenciji za štampu reditelj Aleksandar Popovski izjavio je da ideja da se radi Volterov Kandid potiče od potrebe za postojanošću iluzije, što se može uporediti sa jednim stanjem koje je bilo zahvatilo naša pozorišta u devedesetim, u godinama koje su „u pozorište donele ’surovi realizam’, koji je postao naličje jednoga društva“ i na kome se nismo mogli više zadržavati. Bez obzira što je Volter ironizirao ’najbolji od svih mogućih svetova’, on je ipak dao iluziju da se traga za tim boljim svetom“, zaključio je Popovski.
Kritičar Osman Zukić dao je osvrt na estetski kvalitet produkcije Jugoslovenskog dramskog pozorišta ali i analizu predstave sa društveno-političkog stanovišta bosanske i šire, postjugoslovenske sredine. Prenosimo kritiku u celosti:

Nama je potreban Kandid – prikaz predstave Kandid ili Optimizam Aleksandra Popovskog

26. oktobar 2009.
U vrijeme kada postjugoslavenskim prostorima odjekuju etnonacionalistički glasovi i kada je kič kultura preuzela strateške pozicije iz kojih oblikuje javnu i kulturnu scenu, trebalo je hrabrosti da se postavi pozorišni komad koji će nanovo aktuelizirati Voltairov prosvjetiteljski povik i ironijski šarm. Tako je makedonski režiser Aleksandar Popovski na scenu Jugoslavenskog dramskog pozorišta u Beogradu postavio Voltairov Kandid ili Optimizam koji je izveden u Sarajevu u sklopu programa 49. Internacionalnog teatarskog festivala MESS.
Prosvjetiteljska i ironijska dimenzija Kandida itekako provocira aktuelnu znanstvenu, kulturnu i političku elitu u zemljama nastalim raspadom Jugoslavije, odnosno Kandidov optimizam itekako demaskira narcisoidnost malih južnoslavenskih interkulturalnih zajednica čije će prosvetiteljstvo doći kasnije, nakon srednjeg vijeka. U tom kontekstu, komad „Kandid ili optimizam“ u režiji Aleksandra Popovskog predstavlja pokušaj da se iz jednog prostora koji je opterećen naracijama o velikim kulturnim vrijednostima i viktimološkim naricanjima, potraži spas u Kandidovom optimizmu koji se opet ironijski opire padu estetskih, etičkih i moralnih vrijednosti pojedinca. Međutim, i sam optimizam, kao ontološka kategorija, doveden je u pitanje Kandidovim definiranjem optimiste kao čovjeka koji strasno vjeruje u dobar ishod, iako ga sve oko njega uvjerava u suprotno. Time Popovski, sasvim opravdano, dovodi u sumnju kategoriju optimizma, i njenu funkcionalnost u doba sveopšteg moralnog kraha.
Problem koji nam otvaraju protagonisti u Kandidu jeste pitanje znanja koje je na sceni suprotstavljeno dvjema totalitetima – crkvi kao neupitnoj kategoriji i vlastima kao kreatorima jednog društvenog stanja. Oba su totaliteta predstavljena dvjema figurama: inkvizitorom i guvernerom, s kojima će se Kandid susresti tokom svog putovanja.
U inicijalnim dijelovima predstave, razvijaju se dijalozi između Kandida i učitelja Panglosa. Njihovi razgovori redovno sugerišu i uspostavljaju ironijsku distancu prema naučnom optimizmu po kojem je svijet savršeno organiziran uzročno-posljedičnim vezama i kao takav najbolji od svih svjetova, kako ponavlja Kandid. Ova rečenica, kao svojevrsni lajt-motiv Kandidovog napredovanja, autoreferencira na logocentrizam i dominantni antropocentrizam, postavljajući Čovjeka kao hijerarhijski najvišu instancu živog svijeta, i oholo ignorišući postojanje Drugosti. Dalje, pitanje vjere u svijet kakvim ga doživljava glavni protagonist na sceni ozbiljno je dovedeno pod sumnju tokom putovanja koja se razvijaju kroz predstavu. Tako su u centralnoj priči o Kandidu, koji iz ljubavi prema Kunigundi proputuje svijetom (Holandija, Portugal, Argentina, Eldorado, Paragvaj, Francuska) isprovocirani svi oblici zla koje se razvilo duž povijesne ose (ratovi, inkvizicija, lomače, totalitarizmi, itd.). Ispitujući granice ljudskog nemorala, Kandid biva primoran odreći se svog optimizma, bivajući stalno suprotstavljen padovima velikih Istina (Kunigundino silovanje, klasne razlike koje nadjačavaju prijateljstva, izdaje iz niskih pobuda) te je njegovo putešestvije moguće protumačiti kao sukcesivnu nit čovjekovog etičkog kraha, sve do krajnjeg pada u moralnu kaljužu. Završna scena u kojoj protagonisti obrađuju svoj vrt trijumfuje kao raskid sa utopijama i velikim civilizacijskim pričama koje ovaj svijet učiniše najgorim od svih svjetova. Aleksandar Popovski nije slučajno izabrao Voltairovog Kandida za postavljanje na pozorišnim daskama jer upravo kroz Kandidovu ironijsku nit on prekida odnos sa savremenom južnoslavenskom kulturnom prozvodnjom, koja sebe tumači kao bogomdanu blagodat (ovaj tip ironijskog diskursa provlači se kroz čitavu predstavu, da bi u završnim Kandidovim monolozima poprimio krajnji ironijski otklon, analizirajući sveprisutnu ljudsku zlobu kao fizički problem konstipacije).
Nadalje, Popovski hoće da isprovocira srednjovjekovne tabue, obrede i rituale koji su konstantno prisutni u postjugoslavenskim društvima, da bi se inkorporirali duboko u kulturološko pamćenje, izlazeći na površinu u vidu malograđanskih ograničenja i samonametnutih, ali potpuno bezrazložnih samica. Čini se kao da cjelokupno postjugoslavensko društvo žudi za figurom prosvjetitelja, te da je srednjovjekovlje stanje svijesti, a ne prevaziđena vremenska kategorija. Jer, nama je potreban jedan Kandid.

Volterov Kandid ili Optimizam u režiji Aleksandra Popovskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta biće izveden na 49. Internacionalnom teatarskom festivalu MESS u nedelju 25. oktobra. Festival MESS se ove godine održava od 16 – 26. oktobra u Sarajevu. Pored JDP-a na MESS-u učestvuju: Company H?O - Luis Beiva iz Španije, Teatar muzike i poezije „Elena Kamburova“ iz Rusije, SMG Ljubljana iz Slovenije, ZKM, HNK Ivan pl. Zajc - Rijeka i Dječje kazalište Dubrava iz Hrvatske, Narodno pozorište Budimpešta iz Mađarske, CZKD i Malo pozorište „Duško Radović“ iz Beograda…

Jugoslovensko dramsko pozorište je više puta gostovalo na MESS-u: Fedrina ljubav Sare Kejn u režiji Ive Milošević i U lovu na bubašvabe Januša Glovackog u režiji Veljka Mićunovića 2008, Cirkus istorija autorski projekat Sonje Vukićević i Skakavci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača 2007, Brod za lutke Milene Marković u režiji Slobodana Unkovskog 2006, Hamlet Vilijama Šekspira u režiji Dušana Jovanovića 2005, Molijer – još jedan život Bulgakov, Molijera, Jovanovića u režiji Dušana Jovanovića 2004. i Bure Baruta Dejana Dukovskog u režiji Slobodana Unkovskog 2001.

BLIŽE NEBU ŠABAČKOG POZORIŠTA U SUBOTU 24. OKTOBRA NA SCENI TEATRA „BOJAN STUPICA“

Šabačko pozorište imaće beogradsku premijeru predstave Bliže nebu pisca i reditelja Željka Hubača u subotu 24. oktobra u 20.30 sati na sceni Teatra „Bojan Stupica“. Bliže nebu je dirljiva priča o potrazi za emotivnom toplinom koja se može naći, ako se traži, čak i na najneobičnijim mestima. Muziku za ovu duboku emotivnu predstavu komponovao je Vlada Gajić autor muzike za pobedničku pesmu Molitva na takmičenju za pesmu Evrovizije 07.

Scenograf i kostimograf je Anđelka Mijović, dramaturg Aleksandar Milosavljević. U predstavi igraju Petar Lazić, Mladen Ognjanović, Ivan Tomašević, Ljubiša Barović, Vladimir Milojević, Aneta Tomašević, Vladimir Vasilić i Tijana Kesić.

DUNDO MAROJE KRUŠEVAČKOG POZORIŠTA NA VELIKOJ SCENI „LJUBA TADIĆ“ 25. OKTOBRA

U nedelju 25. oktobra na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ gostuje Kruševačko pozorište sa predstavom Dundo Maroje Marina Držića u režiji Kokana Mladenovića. Radnja Dunda Maroja, najpoznatije i najduhovitije dubrovačke renesansne komedije, smeštena je u KPZ Kruševac gde ona postaje način da se prevaziđe zatočeništvo i ostvari duhovna i faktička sloboda. Kokan Mladenović u tekstu objavljenom u programu predstave kaže da je predstava nastala kao svojevrsni omaž profesoru Miroslavu Beloviću, jednom od najznačajnijih reditelja u istoriji našeg pozorišta i njegovoj kultnoj postavci ovog komada u JDP-u.

U predstavi igraju: Milija Vuković, Nebojša Vranić, Dušan Dule Jovanović, Bojan Veljković, Dejan Tončić, Branislav Trifunović, Dragan Marinković, Nikola Rakić, Miloš Samolov, Boba Stojimirović, Toma Trifunović, Predrag Milenković, Nikola Pantović. Scenograf je Marija Mirković, a kostimograf Marija Kalabić.

JDP NA BORINIM POZORIŠNIM DANIMA

Jugoslovensko dramsko pozorišne nastupa na festivalu Borini pozorišni dani u Vranju u sredu 21. i četvrtak 22. oktobra s predstavama Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina i Švabica Laze Lazarevića u režiji Ane Đorđević. Dvadeset deveti festival Borini pozorišni dani odvijaju se pod geslom Ženska stvar od 21. do 26. oktobra. Na festivalu pored JDP učestvuju Atelje 212 (Pomorandžina kora i Muška stvar) i NP Užice (Došljaci). Poslednjeg dana, 26. oktobra, van konkurencije, u čast nagrađenih biće izvedena predstava Prljave ruke Žan-Pola Sartra domaćina festivala, Pozorišta „Bora Stanković”. Na osnovu glasova publike na kraju festivala biće dodeljene i nagrade za najbolju predstavu i glumca/glumicu.

U okviru pratećeg programa Muzej pozorišne umetnosti Srbije prikazaće izložbu „Mira Stupica“. Posetioci izložbe imaće prilike da vide glumačke portrete i scene iz predstava u kojima je igrala Mira Stupica i da se na taj način upoznaju ne samo s izvanrednim repertoarom jedne od najznačajnijih srpskih glumica već i sa sjajnom istorijom teatra na ovim prostorima čiji su nezaobilazni deo predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kojima je Mira Stupica dala svoj glumački pečat. Izložbu će u sredu 21. oktobra u 18 časova otvoriti direktor JDP-a Branko Cvejić.

Premijera predstave Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji gosta iz Rumunije Aleksandrua Darijea je 14. oktobra na Velikoj sceni „Ljuba Tadić”.

Predstava je nastala u koprodukciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Grada teatara Budva i pozorišta Bulandra (Rumunija). Premijera na Festivalu Grad teatar Budva je bila 28. jula. Tim povodom kritičari su pisali:

„Darijeva Rasprava je(…) gusta anatomija naličja ljudske prirode, prodorno otkivanje iskušenja, slabosti, strasti, teturanja i lomova čoveka, koja nikako ne izneverava Marivoa već ga čini savremenijim, aktuelnijim, beznadežnijim i utoliko podsticajnijim za razmišljanje.“
Ana Tasić, „Bol kao smisao života“, Politika, 4. avgust 2009.

„Iskušenja, ljubomora i osveta se sukobljavaju dok se na sceni vodi borba za trijumf ljubavi(…) Rasprava se može posmatrati i kao priča o Adamu i Evi u „rajskom vrtu požude”, ali i nepristojnosti. To je priča o opasnostima koje nadolaze u mladosti.“
S. Pavlović, „Strasne scene digle temperaturu“, Dan, 30. jul 2009.

Scenograf i kostimograf Rasprave je Oktavijan Nekulaji, kompozitor Irina Dečermić, a u glumačkoj podeli su: Goran Šušljik, Hristina Popović, Anita Mančić, Sonja Vukićević, Suzana Lukić, Maša Dakić, Radovan Vujović, Marko Janjić, Milan Prljeta, Iskra Brajović i drugi.

Orlando napušta svog starijeg brata Olivera koji je prigrabio sav očev imetak. Na dvoboju on izaziva i pobeđuje Fridrikovog rvača koji je oteo zemlju svom bratu Vojvodi Ferdinandu, i u čijoj službi je grabljivi Oliver. Tada se u hrabrog pobednika Orlanda zaljubljuje Rozalinda, ćerka prognanog Vojvode. Orlando mora da beži u šumu pred zlobom svog brata i uzurpatora Fridrika, a za njim beže Rozalinda i njena drugarica Celija, kći Ferdinandova. U šumi susreću prognanog Vojvodu sa svitom, pastiricama i pastirima… Tako počinje komično-porodično-ljubavno-pastoralno-politička, jednom rečju, Šekspirovo Kako vam drago.

Predstavu Kako vam drago režira Slobodan Unkovski, scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović. U predstavi igraju: Vojislav Brajović, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Nada Šargin, Sonja Kolačarić, Radovan Vujović, Boris Isaković, Marinko Madžgalj, Marko Baćović, Miodrag Radovanović, Dubravka Kovjanić, Milena Predić, Nikola Vujović i dr.

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Kandid ili Optimizam po Volteru, u režiji Aleksandra Popovskog, učestvuje na 49. Internacionalnom teatarskom festivalu MESS u Sarajevu, koji ove godine traje 16 – 26. oktobra. U okviru četiri festivalska programa, biće prikazano 25 predstava iz četrnaest zemalja.

Jugoslovensko dramsko pozorište je više puta gostovalo na MESS-u: Fedrina ljubav Sare Kejn u režiji Ive Milošević i U lovu na bubašvabe Januša Glovackog u režiji Veljka Mićunovića 2008, Cirkus Istorija autorski projekat Sonje Vukićević i Skakavci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača 2007, Brod za lutke Milene Marković u režiji Slobodana Unkovskog 2006, Hamlet Vilijama Šekspira u režiji Dušana Jovanovića 2005, Molijer – još jedan život Bulgakova, Molijera, Jovanovića u režiji Dušana Jovanovića 2004. i Bure baruta Dejana Dukovskog u režiji Slobodana Unkovskog 2001.

Jugoslovensko dramsko pozorište je tokom jula meseca učestvovalo na dva letnja festivala sa četiri predstave. Letnja turneja počela je gostovanjem predstave Mletački trgovac Vilijama Šekspira u režiji Egona Savina na IV Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije u Tivtu. Mletački trgovac je osvojio Nagradu za najbolju predstavu, koju deli ravnopravno s predstavom Gradskog kazališta „Gavella“ iz Zagreba, San ivanjske noći u postavci Aleksandra Popovskog. Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje poneo je Dragan Mićanović za ulogu Porcije.
Usledila su zatim gostovanja na Festivalu Grad teatar Budva: s predstavom Vide Ognjenović Don Krsto (koja je nastala u koprodukciji JDP-a i Grada teatra Budva 2007. godine), zatim Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm i promocija knjige Biti u pozorištu (Rediteljski stilovi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Dejan Mijač, Slobodan Unkovski i Dušan Jovanović) Marine Milivojević-Mađarev. Kruna ovogodišnje uspešne saradnje JDP-a i ovog međunarodnog festivala u Crnoj Gori je premijera predstave Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji Aleksandrua Darijea.

Međunarodna gostovanja JDP-a nastavljena su tokom septembra. Na festivalu „Demoludy“ u Poljskoj posvećenom savremenim dramama sa prostora bivše Jugoslavije koji je organizovao Teatr im. Stefana Jaracza u Olštinu naše pozorište je sa velikim uspehom nastupilo sa predstavama Hadersfild Uglješe Šajtinca (rediteljka Aleks Čizholm)i Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović (reditelj Dejan Mijač).

Letnje aktivnosti JDP-a završene su izvođenjem predstave Sanjari po drami Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića u okviru glavnog takmičarskog programa 43 Bitefa 09.

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sanjari Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića osvojila je Grand prix „Mira Trailović“ na 43 Bitefu 09, prema odluci međunarodnog žirija u sastavu Patris Pavis (predsednik), Roland Šimelpfenig, Maja Pelević, Vladimir Aleksić, Oliver Frljić. U konkurenciji glavnog Bitefovog programa učestovale su i predstave Sutra (koreograf Sidi Larbi Šerkauji), Plavi zmaj (reditelj Robert Lepaž), Brod za lutke (Ana Tomović), Airport Kids (Lola Arias i Štefan Kegi), Odmor od povijesti (Bacači sjenki, osvojili Specijalnu nagradu), Pisac (Jo Stremgren), Logor (Hotel Modern) i Karl Marks: Kapital, prvi tom (Helgard Haug, Danijel Vecel).
Jugoslovensko dramsko pozorište nagrađeno je Gran prijem Bitefa prvi put 1974. za predstavu Veseli dani ili Tarelkinova smrt (reditelj Branko Pleša) i potom 1991. za Pozorišne iluzije (reditelj Slobodan Unkovski), predstava koja je osvojila i Nagradu Bitefove publike i Nagradu Politike. Nagradu Politike dobila je i predstava Sumrak (reditelj Ježi Jarocki, 1980), a Bitefove specijalne nagradu dobile su predstave Buđenje proleća (reditelj Haris Pašović, 1987) i Lažni car Šćepan Mali (reditelj Dejan Mijač, 1993).

Sinoć je izvođenjem predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta Barbelo, o psima i deci svečano završen Međunarodni festival “Demoludy” posvećen savremenim dramama sa prostora bivše Jugoslavije, a koji je organizovao Teatr im. Stefana Jaracza u Olštinu, nedaleko od Varšave.

Nije tipično za poljsku pozorišnu publiku ali su ovacijama i stojeći dugo pozdravljali ansambl JDP i spisateljicu Biljanu Srbljanović po završetku predstave. Ugledne poljske novine, Gazeta Wyborcza, gostovanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta istakle su putem poređenja – našeg teatra s varšavskim Narodnim teatarom, a reditelja Dejana Mijača s najcenjenijim poljskim rediteljima današnjice, Kristijanom Lupom i Ježijem Jarockim. Umetnički direktor Festivala Marčin Zavada podsetio je na konferenciji za štampu da je Mirjana Karanović glumica koju u Poljskoj znaju i vole po filmskoj ulozi u Grbavici, a da je scenografkinja i kostimografkinja predstave Angelina Atlagić radila u više evropskih projekata.

Prethodno veče s jednakim zanimanjem i uspehom kod poljske publike JDP je odigralo predstavu Hadersfild Uglješe Šajtinca u režiji Aleks Čizholm. Kritičarka Ada Romanovska (Nowa Siła Krytyczna) ističe preciznu i promišljenu režiju, posebno izdvajajući glumačku kreaciju Nebojše Glogovca, lik psihički obolelog Ivana, koji je, u krajnjoj tački i metaforički, jedini zdrav u prikazanoj sredini.

Tokom pet festivalskih dana priređena su javna čitanja drama Pad i Supermarket Biljane Srbljanović, za koju je vladalo posebno interesovanje.

Pored Jugoslovenskog dramskog pozorišta na Festivalu “Demoludy” gostovao je Atelje 212 iz Srbije s predstavama Odumiranje i Pomoradžina kora, kao i pozorišta iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Predstave i bogat prateći program pružili su priliku ne samo poljskoj sredini da se upozna sa stvaralaštvom u južnim slovenskim krajevima nego i za otvoren dijalog među gostima.

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Sanjari po drami Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića učestvuje u glavnom takmičarskom programu 43 Bitefa 09, a biće izvedena na svojoj matičnoj sceni Teatar „Bojan Stupica“ 20. septembra u 20 časova. U predstavi igraju Nikola Vujović, Dubravka Kovjanić, Sena Đorović, Goran Jevtić, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić, Radovan Vujović i pijanista Srđan Marković.

Selektori ovogodišnjeg Bitefa Jovan Ćirilov i Anja Suša opredelili su se da program organizuju pod motoom: Kriza kapitala – umetnost krize.
Pored predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Broda za lutke SNP-a, u Bitefovom glavnom programu učestvuju predstave iz Velike Britanije, Kanade, Švajcarske, Hrvatske, Norveške, Holandije i Nemačke.
Predstava Plavi zmaj Roberta Lepaža (Kvebek, Kanada) biće izvedena na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ 16, 17. i 18. septembra, a Karl Marx: Kapital u režiji članova Rimini Protokolla, Helgard Haug i Danijela Vecela (Diseldorf, Nemačka), u istom prostoru 24. i 25. septembra.

POLJSKA ORGANIZUJE VELIKI POZORIŠNI FESTIVAL SAVREMENE DRAME IZ BIVŠIH JUGOSLOVENSKIH ZEMALJA

Jugoslovensko dramsko pozorište nastupa sa predstavama Haderfild i Barbelo, o psima i deci na Međunarodnom festivalu Demoludy koji se odvija u poljskom gradu Olštinu, u organizaciji Teatra im. Stefani Jarcza, od 14. do 19. septembra.

Festival Demoludy će predstaviti pozorišta iz bivših jugoslovenskih zemalja: Srbije (JDP i Atelje 212), Hrvatske (KUFER – Kazališna udruga frustriranih reditelja), Slovenije (Slovensko mladinsko gledališče, Ljubljana), Bosne i Hercegovine (Kamerni teatar 55), koji će izvesti predstave po delima savremenih dramskih pisaca. Festival će promovisati savremeno dramsko stvaralaštvo i javnim čitanjem drama Biljane Srbljanović, Dušana Kovačevića, Matjaža Župančiča, u postavci poljskih reditelja. Tokom Festivala održavaće se radionice, susreti s autorima i razgovori na temu političke nezavisnosti u savremenom pozorištu i medijima.

Ideja Festivala je da pripremi prostor za multikulturni dijalog u istočnoevropskim zemljama. Prošlost i nasleđe je samo simbolička tačka odakle treba da iznova počnemo promišljanje našeg identiteta(…) Festival Demoludy je dobra prilika da pokažemo šta sada radimo, i šta imamo da ponudimo jedni drugima. To je takođe prilika da se setimo da mi nismo zatvorena društva, već zajednice ljudi koji žive među ruinama zapadne civilizacije. Zaboravljajući na političke igre, možemo učiti kako da govorimo, kako da komuniciramo putem umetnosti koja je izvan stereotipa i istorijskog resentimenta. Ime Festivala je samoironični gest oslobođen resentimenta. Mi smo otvoreni za sve generacije.
Reč „demoludy“ koja je nekada bila pežorativni naziv za građane bivših socijalističkih zemalja mi koristimo kao gest otpora protiv masovne kulture.

Reditelj Slobodan Unkovski je počeo probe predstave Kako vam drago Vilijama Šekspira. Kako vam drago je pastoralna komedija sa višestrukim zapletom koja govori o ljubavi, izdaji i spoznaji, o bekstvu iz zamršenog i mračnog dvorskog života u pastoralnu Ardensku šumu u kojoj se porodični i ljubavnički sukobi i nesporazumi srećno raspliću.

U glumačkoj ekipi su: Vojislav Brajović, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Nada Šargin, Sonja Kolačarić, Radovan Vujović, Boris Isaković, Marinko Madžgalj, Marko Baćović, Miodrag Radovanović , Dubravka Kovjanić i Milena Predić …
Scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Maja Mirković, a kompozitor Irena Popović.

Kako vam drago se prvi put igra na sceni JDP-a, a za 61 godinu postojanja naše kuće izvedene su brojne Šekspirove drame: Kralj Lir (1952. i 1979), Romeo i Julija (1954), Magbet (1956), Ričard III (1961), Hamlet (1962, 1971, 1992. i 2005), San letnje noći (1964), Otelo (1977), Vesele žene vindzorske (1993), Troil i Kresida (1994) i Mletački trgovac (2004).

Na sceni JDP-a Slobodan Unkovski je režirao drame: Hrvatski Faust Slobodana Šnajdera, Pozorišne iluzije Pjera Korneja, Bure baruta Dejana Dukovskog, Galeb A.P. Čehova, Šine i Brod za lutke Milene Marković.

Probe predstave Kako vam drago su počele 1. septembra, a premijera će biti u novembru na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“.

Na letnjem festivalu Grad teatar Budva premijerno je izvedena predstava Rasprava Pjera d’Marivoa u režiji Aleksandrua Dariea, jednog od vodećih reditelja današnjice, direktora bukureškog pozorišta Bulandra i predsednika Evropske teatarske unije.

Festivalska publika ovacijama je pozdravila ansambl, a novinski izveštaji i kritike puni su hvale za režiju, scenografiju (Oktavijan Nekulai), muziku (Irina Dečermić) i glumačke kreacije (Goran Šušljik, Hristina Popović, Anita Mančić, Sonja Vukićević, Suzana Lukić, Maša Dakić, Radovan Vujović, Marko Janjić i dr.).

„Sladostrasne, pa i scene razvratnosti između Hristine Popović u ulozi Ermijen i Gorana Šušljika kao Kneza, od početka su podigle temperaturu u gledalištu, u noći prekrivenoj svjetlucavim zvijezdama, koje su fantastično upotpunile scenografiju. Ona je okrutna, erotska i elegantna predstava, kojoj je poseban glamur dao scenograf i kostimograf Oktavian Nekulai, takođe gost iz Rumunije. Tokom predstave osjećao se lepršav stil, koji karakteriše Marivoove komade.“
S. Papović, Dan, 30. jul 2009.

„Radnja nježno tragične komedije koju je Marivo napisao prije dvije stotine godina, a danas se ona pokazuje našom svakodnevicom, smještena je u vjerovatno najkomplikovaniju scenografiju koja je do sada viđena u produkcijama Grada teatara (potpisuje je Oktavian Nekulai, koji je uradio i brilijantne kostime)... Ovakva reakcija i ’nagrada’ budvanske publike, iako je riječ o predstavi koja nije ’tipična’ za produkciju Grada teatra, učinila je tako opravdanim svu medijsku i pozorišnu pažnju koju je Rasprava dobila još od prvih proba u JDP.“
Pobjeda, 30. jul 2009.

„Rasprava Aleksandrua Dariea je predstava zaista osobene rediteljske poetike, visokog stepena estetizovanosti forme, inspirativne metaforike i složenosti značenja, precizne koreografije (Sonja Vukićević), rafinirane, simbolički potentne upotrebe svetla, kao i muzike (kompozitor Irina Dečermić). Predstava daje deromantizovan pogled na ljubav koja se, ovde, prikazuje kao čista fikcija, kao težnja ka neuhvatljivom. Volimo samo one koji nam izmiču, koji nam klize iz ruku kao gomila peska u šaci. Zbog te nestalne, eterične prirode ljubavi akteri predstave cinično predlažu da je odbacimo i da prihvatimo jednokratne strasti, instant avanture koje su konkretnije, racionalnije, verovatno jednostavnije. Taj predlog je, naravno, implicitan poziv na diskusiju. Nije sporno da je ljubav bolna, kao neka otvorena rana, koja, kada zaraste, polako nestaje. No, možda je baš u tom procesu ranjavanja i zarastanja rana smisao naših života.“
Ana Tasić, „Bol kao smisao života“, Politika, 4. avgust 2009.

Beogradska premijera Rasprave planirana je za početak sezone 2009/10, u oktobru mesecu na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“.

Omiljena predstava beogradske publike, Šekspirov Mletački trgovac u režiji Egona Savina, dobila je nagradu na IV Festivalu mediteranskog teatra Purgatorije koji se održava u Tivtu. Nagradu za najbolju predstavu Mletački trgovac deli ravnopravno sa predstavom Gradskog kazališta „Gavella“ iz Zagreba, San ivanjske noći u postavci Aleksandra Popovskog. Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje poneo je Dragan Mićanović za ulogu Porcije.

Đorđe Lebović i Aleksandar Obrenović NEBESKI ODRED Reditelj Marko Manojlović
Igraju: Miodrag Radovanović, Srđan Timarov, Aleksandar Đurica, Nikola Vujović, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Petar Benčina, Nebojša Milovanović, Predrag Ejdus, Toni Laurenčić i Miloš Pjevač.

Marina Kar U MOČVARI Reditelj Egon Savin
Igraju: Tamara Vučković, Vojin Ćetković, Ljuma Penov, Jasmina Avramović, Vesna Stanković, Jelisaveta Sablić, Mihailo Janketić, Dubravko Jovanović, Nikola Jovanović, Đorđe Marković i Miodrag Radovanović.

Laza Lazarević ŠVABICA Rediteljka Ana Đorđević
Igraju: Radovan Vujović, Marija Vicković, Bojana Maljević, Milena Vasić, Nebojša Milovanović i Bojan Lazarov.

Brajan Fril PREVOĐENJE Reditelj Dejan Mijač
Igraju: Goran Šušljik, Anita Mančić, Predrag Ejdus, Milica Mihajlović, Petar Benčina, Hristina Popović, Mihailo Janketić, Gordan Kičić, Dragan Petrović i Igor Đorđević.

Marijus fon Majenburg RUGOBA Rediteljka Marija Krstić
Igraju: Damjan Kecojević, Nebojša Đorđević, Jelena Ćuruvija-Đurica i Slobodan Tešić.

Robert Muzil SANJARI Reditelj Miloš Lolić
Igraju: Nikola Vujović, Dubravka Kovjanić, Vanja Ejdus-Kostić / Sena Đorović, Goran Jevtić, Feđa Stojanović, Cvijeta Mesić, Radovan Vujović i Srđan Marković.

Volter KANDID ili OPTIMIZAM Reditelj Aleksandar Popovski
Igraju: Nikola Đuričko, Bogdan Diklić, Nataša Tapušković, Goran Šušljik, Gordana Đurđević, Mihailo Janketić, Milena Vasić, Srđan Timarov, Dragan Jovanović, Marko Baćović, Vojin Ćetković, Marinko Madžgalj, Dubravko Jovanović, Nikola Simić, Igor Filipović, Tijana Čurović, Vlasta Velisavljević i Olivera Krljević.

U LOVU NA BUBAŠVABE
Crnogorski pozorišni festival, Podgorica, Crna Gora (8. oktobar 2008)
Festival MESS, Sarajevo, BiH (26. oktobar 2008)

FEDRINA LJUBAV
Festival MESS, Zenica, BiH (25. oktobar 2008)
Festival MESS, Sarajevo, BiH (27. i 28. oktobar 2008)
Festival „Teuta“ – Novi antički teatar, Kotor, Crna Gora (12. jun 2009)

TAKO JE MORALO BITI
Gavelline večeri, Zagreb, Hrvatska (30. oktobar 2008)
Teatar fest „Petar Kočić“, Banja Luka, BiH (2. jun 2009)

PRAVILA PONAŠANJA U MODERNOM DRUŠTVU
Vršačka pozorišna jesen, Vršac (31. oktobar 2008)

BARBELO, O PSIMA I DECI
Jugoslovenske pozorišne igre, Užice (11. novembar 2008)
Festival Nova drama, Bratislava, Slovačka (15. maj 2009)

MLETAČKI TRGOVAC
Festival UTE, Bukurešt, Rumunija (21. i 22. novembar 2008)
Festival UTE, Kluž, Rumunija (25. i 26. novembar 2008)

KANDID ILI OPTIMIZAM
Zagreb, Hrvatska (4. februar 2009)
Festival Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović“, Požarevac (4. april 2009)
Sterijino pozorje, Novi Sad (31. maj 2009)

TARTIF
Sarajevska zima, Sarajevo, BiH (16. februar 2009)
Međunarodni festival malih scena, Rijeka, Hrvatska (3. maj 2009)

ŠVABICA
Joakimfest, Kragujevac (12. maj 2009)
Sterijino pozorje, Novi Sad (25. maj 2009)
Pozorišni maraton, Sombor (13. jun 2009)

CIRKUS ISTORIJA
Sonja Vukićević – Nagrada „Grad teatar“ za dramsko stvaralaštvo na Festivalu Grad teatar Budva 2008.

FEDRINA LJUBAV
Mirjana Karanović – Zlatni lovorov vijenac na MESS-u za ulogu Fedre (oktobar 2008).

BARBELO, O PSIMA I DECI
Jasmina Avramović – Nagrada „Ardalion“ za epizodnu ulogu za ulogu Mile na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu (novembar 2008).
Nikola Rakočević – Nagrada „Ardalion“ za najboljeg mladog glumca na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu (novembar 2008).
Nikola Rakočević – Nagrada Politike „Avdo Mujčinović“ za ulogu Zorana (ponekad Marka) (novembar 2008).
Angelina Atlagić – Nagrada „Ardalion“ za najbolju kostimografiju na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu (novembar 2008).

TARTIF
Boris Isaković – Nagrada „Raša Plaović“ za ulogu Orgona (novembar 2008).
Boris Isaković – Nagrada „Veljko Maričić“ za najbolju mušku ulogu na Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci 2009. za ulogu Orgona.

DON KRSTO
Vojin Ćetković – Nagrada „Miloš Žutić“ za naslovnu ulogu (decembar 2008).

KANDID ILI OPTIMIZAM
Aleksandar Popovski – Sterijina nagrada za režiju, Sterijino pozorje, Novi Sad (jun 2009).
Gordana Đurđević-Dimić – Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje za ulogu Starice, Dame, Sterijino pozorje, Novi Sad (jun 2009).
Sven Jonke – Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje, Sterijino pozorje, Novi Sad (jun 2009).
Sonja Vukićević – Sterijina nagrada za scenski pokret, Sterijino pozorje, Novi Sad (jun 2009).
Lana Cvijanović – Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje, Sterijino pozorje, Novi Sad (jun 2009).
Srđan Timarov – Nagrada redakcije novosadskog lista Dnevnik, Sterijino pozorje, Novi Sad (jun 2009).

ŠVABICA
Lana Cvijanović – Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje, Sterijino pozorje, Novi Sad (jun 2009).
Radovan Vujović –Nagrada iz Fonda „Dara Čalenić“ za najboljeg mladog glumca za ulogu Miše, Sterijino pozorje, Novi Sad (jun 2009).

TAKO JE MORALO BITI
Egon Savin – Nagrada „Bojan Stupica“koju Savez dramskih umetnika Srbije dodeljuje za najbolje rediteljsko ostvarenje za predstavu Branislava Nušića koja je na repertoaru Velike scene „Ljuba Tadić“ od 6. juna 2007. godine.

POJEDINAČNE NAGRADE
Mirjana Karanović – Nagrada „Osvajanje slobode“ za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u političkoj komunikaciji, koju dodeljuje Fond „Maja Maršićević-Tasić“ 2008.

Dragan Mićanović za ulogu Tartifa u predstavi Tartif Molijera, u režiji Egona Savina.
Boris Isaković za ulogu Orgona u predstavi Tartif Molijera, u režiji Egona Savina.
Milica Mihajlović za ulogu Mojre u predstavi Prevođenje Brajana Frila u režiji Dejana Mijača.
Nikola Vujović za ulogu Tomasa u predstavi Sanjari Roberta Muzila, u režiji Miloša Lolića.
Marija Vicković za ulogu Ane u predstavi Švabica Laze Lazarevića, u režiji Ane Đorđević
Radovan Vujović za ulogu Miše u predstavi Švabica Laze Lazarevića, u režiji Ane Đorđević
Lana Cvijanović za kostimografiju i poseban umetnički doprinos u predstavama Kandid ili Optimizam i Švabica.
Ana Đorđević i Miloš Lolić ravnopravno dele Godišnju nagradu za snažnu tragalačku viziju, ostvarenu kroz individualne poetike, ali sa zajedničkom mladalačkom energijom za režiju predstava Švabica i Sanjari.
Sloboda Mićalović-Ćetković – Nagrada za lepotu govora «Dr Branvoj Đorđević» za ulogu Elmire u predstavi Tartif Molijera u režiji Egona Savina.
Radenko Matić, šef pozornice za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja naše Kuće.
Specijalnu Godišnju nagradu Raiffeisen banke Beograd dobio je Nikola Đuričko za ulogu Kandida u predstavi Kandid ili Optimizam Voltera u režiji Aleksandra Popovskog kao i za izuzetan doprinos visokim umetničkim standardima Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Žiri Teatar-festa »Petar Kočić« u Banjaluci u sastavu Dijana Grbić, Ljubo Božović i Mladen Šukalo (predsednik) dodelio je nagradu za glumu Aniti Mančić za ulogu Jele u predstavi Branislava Nušića Tako je moralo biti, u režiji Egona Savina i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Anita Mančić je ravnopravni dobitnik Statuete »David Štrbac« uz glumce Nikolu Ristanovskog (Derviš i smrt, NP), Sandru Ljubojević (Balon od kamena, NP Republike Srpske), Tihomira Stanića (Falsifikator, BDP) i Branimira Brstinu (Generalna proba samoubistva, Zvezdara teatar). Nagradu »Kočićeva knjiga« dobio je Dušan Kovačević, a Statuetu »Petar Kočić« za najbolju predstavu ponela je predstava Teatra Exit iz Zagreba, Kauboji.

Sve nagrade žiri je dodelio jednoglasno. Uveče 7. juna nagrade umetnicima svečano uručuje Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović.

NAGRADE JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU NA 54. STERIJINOM POZORJU

Žiri 54. Sterijinog pozorja u sastavu Mirjana Karanović, glumica, Beograd (predsednik), Ivo Brešan, književnik, Šibenik (Hrvatska), Meto Jovanovski, glumac, Skoplje (Makedonija), Boris Kovač, kompozitor, Novi Sad, Laslo Vegel, književnik, Novi Sad na završnoj sednici održanoj 4. juna 2009. većinom glasova doneo odluku da Sterijinu nagradu za režiju dobije Aleksandar Popovski za predstavu Kandid ili Optimizam Voltera.
Žiri je većinom glasova dodelio Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje Gordani Đurđević-Dimić za ulogu Starice, Dame u predstavi Kandid ili Optimizam.
Sterijinu nagradu za scenografsko ostvarenje jednoglasnom odlukom dobio je Sven Jonke za predstavu Kandid ili Optimizam.
Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje,takođe jednoglasno, dodeljena je Lani Cvijanović za predstave Švabica Laze Lazarevića, dramatizacija i režija Ana Đorđević, i Kandid ili Optimizam.
Sterijina nagrada za scenski pokret jednoglasno je dodeljena Sonji Vukićević za predstavu Kandid ili Optimizam.
Nagrada iz Fonda „Dara Čalenić“ za najboljeg mladog glumca pripala je Radovanu Vujoviću za ulogu Miše u predstavi Švabica.
Redakcija novosadskog lista "Dnevnik" dodelila je nagradu Srđanu Timarovu za uloge Lole u Šuma blista Milene Marković, Samoubica u Nevinosti Dee Loer, i Doktor, Kakambo, Sesil u predstavi Kandid ili Optimizam Voltera Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Publika banjalučkog Teatar festa „Petar Kočić“ sinoć je povicima oduševljenja i velikim aplauzom nagradila izvođenje predstave Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Izuzetna gluma celog ansambla (koji su samouvereno predvodili Anita Mančić, Vojin Ćetković, Nebojša Dugalić) i uzbudljiva savremenost teme koju je reditelj pročitao u Nušićevoj melodrami doveli su do pravih ovacija publike i iskrenih emocija.

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta učestvovala je u takmičarskom programu, koji je otvoren 1. juna predstavom beogradskog Narodnog pozorišta Derviš i smrt, a u okviru kog će ukupno biti izvedeno šest predstava: Kauboji Teatra „Exit“ iz Zagreba, Balon od kamena – moja sjećanja Narodnog pozorišta RS, Falsifikator Beogradskog dramskog pozorišta i Generalna proba samoubistva Zvezdara teatra. Teatar fest, koji se održava po dvanaesti put i podstiče regionalnu saradnju, ove godine odvija se pod motoom „Suočavanja/praizvedbe“, s obzirom da je namera autora festivala da podstiče izvođenje domaćih drama.

Prošle godine glavne nagrade pobrala je predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Hadersfild. Proglašenje pobednika XII Teatar festa je 7. juna.

Drama Nebeski odred Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića je dobila prvu nagradu za savremeni domaći dramski tekst na drugom Sterijinom pozorju 1957. godine. To je bio povod da Festival Sterijino pozorje i JDP uđu u koprodukciju sa ciljem da se ovaj izvrsni, uvek aktuelni tekst da mladom, ambicioznom reditelju da ga ponovo pročita. Nebeski odred u režiji Marka Manojlovića je premijerno izveden na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, a premijera na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” je 7. juna. Ovo je prvi put da u jednoj predstavi JDP-a publika sedi na Velikoj sceni.

U Nebeskom odredu smrt nije deo prirodnog životnog ciklusa … reč je o prevremenom prekidu nečijeg života. Takva smrt nas najviše plaši. Da li te je strah od smrti? Šta činiš zbog tog straha? Celo čovekovo telo funkcioniše tako da se do kraja bori za život. Šta je sve čovek spreman da uradi da bi preživeo? To je velika dilema Nebeskog odreda. (…) Preživeli iz Sonderkommando su se posle rata krili, ali da li postoji krivica ako ti je život ugrožen? Da li tvoj izbor da preživiš po svaku cenu tebe čini više ili manje čovekom? Meni je fascinantan izbor pred koji su ih stavili, kao i činjenica da razum i kompleksnost emocija čoveka čine bićem koje u takvoj situaciji ipak može da bira, koje je osuđeno na izbor.
Marko Manojlović

U predstavi igraju: Predrag Ejdus, Zoran Cvijanović, Goran Šušljik, Srđan Timarov, Nebojša Milovanović, Nikola Vujović, Aleksandar Đurica, Miodrag Radovanović, Toni Laurenčić, Petar Benčina, Miloš Pjevač.

Ne verujem da iko treba da prihvati zdravo za gotovo da smo sve mi bogom dane da budemo majke. A uglavnom se tako razmišlja. Ne mislim ni da je to više tako velika stvar, ali je ideja da žrtvuješ sve za svoju decu potpuno pogrešna. To vodi u veoma destruktivan način života i mišljenja i ima mnogo gori efekat na decu nego da izlazite i živite svoj život…Govoreći ovo, ja i dalje zaista verujem da deca moraju biti zaštićena i voljena. Negde između ove dve krajnosti mora biti pronađena mera. Odnos između dece i roditelja je veoma težak, kompleksan i sa mnogo emocija. Mi obično prepoznajemo dobre, ali ako dozvolimo sebi da govorimo i o onim lošim možda bi one time bile ublažene.
Marina Kar

10. maja na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ biće premijerno izveden komad Marine Kar U močvari u prevodu Marije Stojanović i adaptaciji i režiji Egona Savina. Irska spisateljica Marina Kar, kod nas poznata po delu Porša Koklan (Malo pozorište „Duško Radović“), stekla je svetski ugled na porodičnim dramama kakav je i komad U močvari. Porodične tragedije Marina Kar prikazuje sa elementima crnog humor, fizičke brutalnosti i beketovskim odnosom prema ljudskoj egzistenciji. Rad Marine Kar je specifičan po tome što u njenim dramama ima aluzija na grčke tragedije ili se, pak, labavo prepričavaju grčki mitovi. U močvari (1998) je slobodna obrada Euripidove Medeje. Tragedija je često posledica fatalnog nedostatka samospoznaje, ali Hester Svejn umire od samospoznaje dovedene do krajnosti. Ubija je istina i oduvek je znali da će tako biti.

Igraju: Tamara Vučković, Vojin Ćetković, Jasmina Avramović, Jelisaveta Sablić, Mihailo Janketić, Dubravka Kovjanić, Vesna Stanković, Miodrag Radovanović, Ljuma Penov, Nikola Jovanović i Đorđe Marković.

DUBROVAČKE LJETNE IGRE MOŽE SPASITI JEDINO JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

LIZA PENKOVA (SWE/BE)

Nama je potreban Kandid – prikaz predstave Kandid ili Optimizam Aleksandra Popovskog