ARHIVA VESTI ZA SEZONU 2008/2009.

10. jun 2009.

Egon Savin dobitnik Nagrade „Bojan Stupica“ za režiju predstave Tako je moralo biti

Nagrada „Bojan Stupica“koju Savez dramskih umetnika Srbije dodeljuje za najbolje rediteljsko ostvarenje pripala je Egonu Savinu za predstavu Tako je moralo biti Branislava Nušića koja je na repertoaru Velike scene „Ljuba Tadić“ od 6. juna 2007. godine.

Žiri u sastavu prof. Predrag Bajčetić (predsednik žirija), prof. Vesna Jezerkić, prof. Boško Milin, prof. Slavenko Saletović i dramska umetnica Ružica Sokić doneo je jednoglasnu odluku 5. juna da u konkurenciji devet premijerno izvedenih predstava u srpskim profesionalnim pozorištima u periodu od 1. aprila 2007. do 31. marta 2009. godine nagradi Egona Savina za najbolju režiju. Nagrada „Bojan Stupica“ dodeljena je dvadeset osmi put, a ovo je treći put da je naš proslavljeni reditelj dobio ovu prestižnu nagradu. Prvi put je nagrađen za predstavu Laža i paralaža Jovana Sterije Popovića u SNP-u u Novom Sadu, a zatim 2004. za predstavu Mletački trgovac Vilijama Šekspira JDP-a.

Nagrada „Bojan Stupica“ je ustanovljena 1970. godine i sastoji od bronzane plakete sa likom Bojana Stupice (rad vajara Stevana Bodnarova), unikatne diplome (rad slikara Geroslava Zarića) i novčanog iznosa. Svečano uručenje Nagrade biće početkom nove pozorišne sezone, u oktobru 2009. godine.
Predstava Tako je moralo biti na redovnom je repertoaru JDP 23. juna.

7. jun 2009.

NAGRADA ANITI MANČIĆ U BANJALUCI

Žiri Teatar-festa »Petar Kočić« u Banjaluci u sastavu Dijana Grbić, Ljubo Božović i Mladen Šukalo (predsednik) dodelio je nagradu za glumu Aniti Mančić za ulogu Jele u predstavi Branislava Nušića Tako je moralo biti, u režiji Egona Savina i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Anita Mančić je ravnopravni dobitnik Statuete »David Štrbac« uz glumce Nikolu Ristanovskog (Derviš i smrt, NP), Sandru Ljubojević (Balon od kamena, NP Republike Srpske), Tihomira Stanića (Falsifikator, BDP) i Branimira Brstinu (Generalna proba samoubistva, Zvezdara teatar). Nagradu »Kočićeva knjiga« dobio je Dušan Kovačević, a Statuetu »Petar Kočić« za najbolju predstavu ponela je predstava Teatra Exit iz Zagreba, Kauboji.

Sve nagrade žiri je dodelio jednoglasno. Uveče 7. juna nagrade umetnicima svečano uručuje Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović.

NAGRADE JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU NA 54. STERIJINOM POZORJU

Žiri 54. Sterijinog pozorja u sastavu Mirjana Karanović, glumica, Beograd (predsednik), Ivo Brešan, književnik, Šibenik (Hrvatska), Meto Jovanovski, glumac, Skoplje (Makedonija), Boris Kovač, kompozitor, Novi Sad, Laslo Vegel, književnik, Novi Sad na završnoj sednici održanoj 4. juna 2009. većinom glasova doneo odluku da Sterijinu nagradu za režiju dobije Aleksandar Popovski za predstavu Kandid ili Optimizam Voltera.
Žiri je većinom glasova dodelio Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje Gordani Đurđević-Dimić za ulogu Starice, Dame u predstavi Kandid ili Optimizam.
Sterijinu nagradu za scenografsko ostvarenje jednoglasnom odlukom dobio je Sven Jonke za predstavu Kandid ili Optimizam.
Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje,takođe jednoglasno, dodeljena je Lani Cvijanović za predstave Švabica Laze Lazarevića, dramatizacija i režija Ana Đorđević, i Kandid ili Optimizam.
Sterijina nagrada za scenski pokret jednoglasno je dodeljena Sonji Vukićević za predstavu Kandid ili Optimizam.
Nagrada iz Fonda „Dara Čalenić“ za najboljeg mladog glumca pripala je Radovanu Vujoviću za ulogu Miše u predstavi Švabica.
Redakcija novosadskog lista "Dnevnik" dodelila je nagradu Srđanu Timarovu za uloge Lole u Šuma blista Milene Marković, Samoubica u Nevinosti Dee Loer, i Doktor, Kakambo, Sesil u predstavi Kandid ili Optimizam Voltera Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

2.. jun 2009

USPEH JDP-a U BANJALUCI

Publika banjalučkog Teatar festa „Petar Kočić“ sinoć je povicima oduševljenja i velikim aplauzom nagradila izvođenje predstave Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Izuzetna gluma celog ansambla (koji su samouvereno predvodili Anita Mančić, Vojin Ćetković, Nebojša Dugalić) i uzbudljiva savremenost teme koju je reditelj pročitao u Nušićevoj melodrami doveli su do pravih ovacija publike i iskrenih emocija.

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta učestvovala je u takmičarskom programu, koji je otvoren 1. juna predstavom beogradskog Narodnog pozorišta Derviš i smrt, a u okviru kog će ukupno biti izvedeno šest predstava: Kauboji Teatra „Exit“ iz Zagreba, Balon od kamena – moja sjećanja Narodnog pozorišta RS, Falsifikator Beogradskog dramskog pozorišta i Generalna proba samoubistva Zvezdara teatra. Teatar fest, koji se održava po dvanaesti put i podstiče regionalnu saradnju, ove godine odvija se pod motoom „Suočavanja/praizvedbe“, s obzirom da je namera autora festivala da podstiče izvođenje domaćih drama.

Prošle godine glavne nagrade pobrala je predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Hadersfild. Proglašenje pobednika XII Teatar festa je 7. juna.

1.. jun 2009

Premijera Nebeskog odreda na Velikoj sceni „Ljuba Tadić”

Drama Nebeski odred Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića je dobila prvu nagradu za savremeni domaći dramski tekst na drugom Sterijinom pozorju 1957. godine. To je bio povod da Festival Sterijino pozorje i JDP uđu u koprodukciju sa ciljem da se ovaj izvrsni, uvek aktuelni tekst da mladom, ambicioznom reditelju da ga ponovo pročita. Nebeski odred u režiji Marka Manojlovića je premijerno izveden na ovogodišnjem Sterijinom pozorju, a premijera na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” je 7. juna. Ovo je prvi put da  u jednoj predstavi JDP-a publika sedi na  Velikoj sceni.

U Nebeskom odredu smrt nije deo prirodnog životnog ciklusa … reč je o prevremenom prekidu nečijeg života. Takva smrt nas najviše plaši. Da li te je strah od smrti? Šta činiš zbog tog straha? Celo čovekovo telo funkcioniše tako da se do kraja bori za život. Šta je sve čovek spreman da uradi da bi preživeo? To je velika dilema Nebeskog odreda. (…) Preživeli iz Sonderkommando su se posle rata krili, ali da li postoji krivica ako ti je život ugrožen? Da li tvoj izbor da preživiš po svaku cenu tebe čini više ili manje čovekom? Meni je fascinantan izbor pred koji su ih stavili, kao i činjenica da razum i kompleksnost emocija čoveka čine bićem koje u takvoj situaciji ipak može da bira, koje je osuđeno na izbor.
Marko Manojlović

U predstavi igraju: Predrag Ejdus, Zoran Cvijanović, Goran Šušljik, Srđan Timarov, Nebojša Milovanović, Nikola Vujović, Aleksandar Đurica, Miodrag Radovanović, Toni Laurenčić, Petar Benčina, Miloš Pjevač.

1.. jun 2009

Proslavljeni reditelj evropskog renomea Aleksandru Darie režira u JDP-u Marivoovu Raspravu

Aleksandru Darie (Alexandru Darie) direktor prestižnog rumunskog pozorišta Bulandra i predsednik Evropske teatarske unije (UTE), evropske pozorišne asocijacije čiji je JDP član, režiraće Marivoovu Raspravu na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“.

Aleksandru Darie je rođen 1959. godine u Bukureštu (Rumunija). Studirao je režiju na Akademiji za pozorište i film u Bukureštu gde je diplomirao 1983. Predstave Aleksandra Daria su gostovale širom Evrope, a njegova postavka Sna letnje noći je 1991. godine učestvovala na Internacionalnom pozorišnom festivalu u Londonu. Londonski Gardijan je Darievu postavku Šekspirove komedije proglasio „najboljom posle postavke Pitera Bruka“. Predstava je, takođe, proglašena za jednu od dvadeset najboljih postavki Sna letnje noći u svetu. Aleksandru Darie je zatim pozvan da režira u Oxford Stage Company (Velika Britanija), Performing Arts Center (US), The Ginza Saison Theatre – Tokyo (Japan)… U pozorištu Bulandra je 1995. godine režirao Čehovljeve Tri sestre. Predstava je dobila Nagradu asocijacije pozorišnih kritičara, a Darie je dobio Nagradu UNITER-a (Uniunea Teatrală din România) za najboljeg reditelja. Sa ovom predstavom Bulandra je učestvovala na V Festivalu Evropske teatarske unije u Krakovu 1996. U Teatrul de Comedie režirao je Pozorišne iluzije Pjera Korneja koja je dobila brojne nagrade u Ruminiji i Evropi uključujući i dve nagrade UNITER-a za najbolju predstavu i režiju. Darieve najnovije predstave u matičnom pozorištu Bulandra Trijumf ljubavi Pjera Marivoa, Šteta što je bludnica Džona Forda i Orfej i Euridika Adriana Eneskua (varijacija na istoimenu Glukovu operu) gostovale su na Festivalima UTE, širom Evrope i Latinske Amerike.

O SCENOGRAFU

Oktavijan Nekulai (Octavian Neculai, rođen u Iasi u Rumuniji, 1941), rumunski arhitekta, scenograf i kostimograf. Pošto je diplomirao na Arhitekturi, projektovao je više znamenitih građevina u Rumuniji i inostranstvu (pozorišta, hotele, poslovne zgrade i trgovine). Predaje na Arhitektonskom fakultetu u Bukureštu.

Pozorištem se bavi od 1972, kada je počeo da sarađuje sa rediteljem i scenografom Livijuem Čuleijem (Liviu Ciulei) i radi scenografije za predstave teatra Bulandra, i pozorišta u Nemačkoj i SAD.
Godine 1998. uradio je scenografiju za predstavu Olujna noć prema komediji slavnog rumunskog pisca Karađala (Caragiale) za teatar Odeon u Bukureštu, koji je postavio Mihai Manutiu.
Godine 2000. napravio je scenografiju za Šekspirovog Hamleta u L.S.-u, a 2005. za Pireandelovog Henrika IV u teatru Bulandra, nastavljajući, tako, saradnju sa Livijuom Čuleijem.
S rediteljem Aleksandruom Dabijem i glumcem Marčelom Iuresom 2002. godine kreirao je “Bucharest No where”, urbani i politički manifest u pozorištu ACT.

Kada je započeo saradnju sa rediteljem Aleksandruom Darijeom, obojica su ušli u novu eru razmišljanja o pozorištu, doživljaja i prihvatanja sveta pokreta, slika i prostora, pozorište vizije i misli. Oktavijan je razvio svoj stil scenografskog izražavanja: dinamična, virtualan, arhitektoski. Za teatar Bulandra zajedno su napravili trilogiju ljubavi na različite načine, vremena i s drugačijom porukom, tri raznorodne predstave koje su bile povezane na tanan a jak način:
2005. Marivoov Trijumf ljubavi;
2007. scenografiju i kostim za predstavu Šteta što je kurva Džona Forda, koju je adaptirala Oana Turbatu;
2008. scenografiju i kostim za novu muzičku verziju Glukove opere Orfej i Euridika koju je napisao kompozitor Adrian Enesku (A. Enescu).
 

U predstavi Rasprava igraju: Goran Šušljik, Hristina Popović, Sonja Vukićević, Maša Dakić, Marko Janjić, Suzana Lukić, Radovan Vujović, Miljan Prljeta, Iskra Brajović.

1.. jun 2009

Jugoslovensko dramsko pozorište na gostovanjima

Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina gostuje 2. juna na Teatar festu „Petar Kočić“ u Banja Luci (BiH). Teatar fest „Petar Kočić“ je od prošle godine međunarodni takmičarski festival koji se održava u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banja luci. Koncepcija Festivala se bazira na dramskom tekstu i regionalnoj saradnji. Podsećamo vas da je predstava Hadersfild prošle godine dobila nagradu za najbolju predstavu, Uglješa Šajtinac za tekst, a Nebojša Glogovac za ulogu Ivana.

Fedrina ljubav Sare Kejn u režiji Ive Milošević gostuje na Festivalu „Teuta“ – Novi antički teatar u Kotoru (Crna Gora). Oslanjajući se na antičku civilizaciju i antičko nasleđe, ovaj Festival ima nameru da promoviše nove i moderne teatarske tendencije kad su u pitanju antičke teme i antički mitovi. Na Festivalu će biti izvedena i predstava Persijanci, Deutsches Theatre iz Berlina režisera Dimitrija Gočeva koju je beogradska publika imala prilike da vidi na prošlogodišnjem festivalu Bitef upravo na Velikoj sceni JDP-a.

Švabica Laze Lazarevića u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević učestvuje na Pozorišnom maratonu u Somboru. Narodno pozorište Sombor, sedamnaestu godinu za redom, svoju sezonu završava Pozorišnim maratonom koji će se održati 11, 12. i 13. juna. Na ovogodišnjem Maratonu koji se odvija pod sloganom “po defaultu”, biće prikazana neka od najboljih i najzanimljivijih ostvarenja novije pozorišne produkcije u Srbiji i regionu.

14. maj 2009

JDP gostuje na Festivalu Nova drama u Bratislavi sa predstavom Barbelo, o psima i deci 15. maja

Predstava Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača gostuje na Festivalu Nova drama u Bratislavi. Festival je osnovan 2005. godine kao festival savremene Slovačke drame, a od ove godine ima i međunarodnu selekciju. Svake godine Festival predstavlja savremenu dramu odabrane druge države, tako da je ove godine fokus na Srbiji. Pored naše predstave biće izveden komad Milene Marković Brod za lutke Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Takođe su predviđeni razgovori, predavanja i čitanja savremenih drama srpskih pisaca. Gost Festivala je Aleks Sirs (Alex Sierz), britanski kritičar, novinar i pisac, autor knjige In-Yer-Face Theatre: British Drama Today. Festival organizuje Pozorišni institut iz Bratislave u saradnji sa Pozorištem Arena. Festival podržava Ministarstvo kulture Republike Slovačke.

12. maj 2009

BORIS ISAKOVIĆ DOBIO NAGRADU VELJKO MARIČIĆ  ZA NAJBOLJU MUŠKU ULOGU NA MEĐUNARODNOM FESTIVALU MALIH SCENA – RIJEKA 2009.

Nagradu Veljko Maričić  za najbolju mušku ulogu ravnopravno dele Boris Isaković za ulogu Orgona u predstavi Tartif Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Danius Gavenonis za ulogu Klaudija u predstavi Hamlet Teatra Oskarasa Koršunovasa iz Vilniusa.

16. Međunarodni festival malih scena odvijao se u Rijeci od 3. do 11. maja. Selektori Festivala su bili Jasen Boko i Nenad Šegvić, a članovi stručnog žirija Branka Petrić (glumica, predsednica), Saša Broz (rediteljka iz Zagreba) ,  Anica Tomić (glumica i rediteljka iz Zagreba), Helena Braut (kritičarka iz Zagreba ) i prof. dr. Elvio Baccardi iz Rijeke.

Molijerov Tartif u režiji Egona Savina i izvođenju JDP otvorio je ovogodišnji Festival.

Nagradu Veljko Maričić za najbolju predstavu u celini  ravnopravno dele predstave Bakhe Dramskog ansambla splitskog ljeta i Turbofolk HNKIvana pl. Zajca Rijeka. Nagradu Anđelko Štimac za najbolju režiju jednoglasno je osvojio Oliver Frljić za režiju predstava Bakhe Dramskog ansambla Splitskog ljeta i Turboflok HNK Ivana pl. Zajca Rijeka.

3. maj 2009.

JDP OTVORILO MEĐUNARODNI FESTIVAL MALIH SCENA U RIJECI

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Molijerov Tartif u režiji Egona Savina doživela je prave ovacije na otvaranju Festivala malih scena na Rijeci. Već je činjenica da se Festival otvara predstavom Jugoslovenskog dramskog pozorišta bio znak posebne časti, a izuzetan prijem kod riječke publike pokazatelj da su za šesnaest godina postojanja internacionalne selekcije ovog festivala rado viđene predstave JDP-a. JDP je prvi put učestovovalo sa predstavom Marina Držića Skup u režiji Jagoša Markovića 2003, te sa Skakavcima Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača 2006. i sa performansom Sonje Vukićević Cirkus Istorija 2007.

U izboru selektorskog tandema Jasena Boka i Nenada Šegvića pored predstave JDP-a našli su se Hamlet u režiji Oskarasa Koršunovasa u izvođenju teatra Vilnius; zatim predstava Franka Kastorfa (beogradskoj publici poznat Bitefov učesnik) Onaj koji kaže da, onaj koji kaže ne nastaloj po istoimenoj drami Bertolta Brehta berlinskog Volksbühne-a; Polet Zekaema u režiji Žan-Klod Berutija; Bela Pinter iz Budimpešte koji je režirao svoju dramu Djevuška; Barfusove Seksualne neuroze naših roditelja u režiji Tanje Mandić-Rigonat beogradskog Narodnog pozorišta; Euripidove Bakhe HNK-a iz Splita i Turbofolk HNK „Ivan pl. Zajca“ iz Rijeke, oba u postavci Olivera Frljića; Haroverov Kos u režiji Zijaha Sokolovića i još jedna režija Egona Savina, Tajbele i njen demon I.B. Singera u riječkom HKD Teatru.

29. april 2009.

LEPET MOJIH PLUĆNIH KRILA GOSTUJE U TEATRU „BOJAN STUPICA“

Predstava Lepet mojih plućnih krila Uglješe Šajtinca u režiji Marka Manojlovića i izvođenju Narodnog pozorišta Sombor gostuje na sceni Teatra „Bojan Stupica“ u sredu 29. aprila u 20.30 časova.

Nova drama Uglješe Šajtinca bavi se nevoljama porodice koja tavori u mračnoj svakodnevici srpske provincije. Otac je gubitnik bez pravog posla i punog očinskog poslanja, majka je ženski kućni robot s peglom u jednoj i varjačom u drugoj ruci, a sin je okrenut naci-nasilju i merkantilnom aspektu narko poroka. Pod naletom tranzicije dom prestaje da bude dom. Predstava somborskog pozorišta uvrštena je u selekciju ovogodišnjeg Sterijinog pozorja.
U predstavi igraju: Nikola Ivačkov, Jelena Gavrilović, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Saša Torlaković.

Premijera predstave je bila 14. februara 2009. na sceni Narodnog pozorišta Sombor.

VESTI MAJ 2009.

23. april 2009.

PREMIJERA PREDSTAVE U MOČVARI

Ne verujem da iko treba da prihvati zdravo za gotovo da smo sve mi bogom dane da budemo majke. A uglavnom se tako razmišlja. Ne mislim ni da je to više tako velika stvar, ali je ideja da žrtvuješ sve za svoju decu potpuno pogrešna. To vodi u veoma destruktivan način života i mišljenja i ima mnogo gori efekat na decu nego da izlazite i živite svoj život…Govoreći ovo, ja i dalje zaista verujem da deca moraju biti zaštićena i voljena. Negde između ove dve krajnosti mora biti pronađena mera. Odnos između dece i roditelja je veoma težak, kompleksan i sa mnogo emocija. Mi obično prepoznajemo dobre, ali ako dozvolimo sebi da govorimo i o onim lošim možda bi one time bile ublažene.
Marina Kar

10. maja na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ biće premijerno izveden komad Marine Kar U močvari u prevodu Marije Stojanović i adaptaciji i režiji Egona Savina. Irska spisateljica Marina Kar, kod nas poznata po delu Porša Koklan (Malo pozorište „Duško Radović“), stekla je svetski ugled na porodičnim dramama kakav je i komad U močvari. Porodične tragedije Marina Kar prikazuje sa elementima crnog humor, fizičke brutalnosti i beketovskim odnosom prema ljudskoj egzistenciji.  Rad Marine Kar je specifičan po tome što u njenim dramama ima aluzija na grčke tragedije ili se, pak, labavo prepričavaju grčki mitovi. U močvari (1998) je slobodna obrada Euripidove Medeje.  Tragedija je često posledica fatalnog nedostatka samospoznaje, ali Hester Svejn umire od samospoznaje dovedene do krajnosti. Ubija je istina i oduvek je znali da će tako biti.

Igraju: Tamara Vučković, Vojin Ćetković, Jasmina Avramović, Jelisaveta Sablić, Mihailo Janketić, Dubravka Kovjanić, Vesna Stanković, Miodrag Radovanović, Ljuma Penov, Nikola Jovanović i Đorđe Marković.

23. april 2009.

POČELE PROBE KOMADA NEBESKI ODRED ĐORĐA LEBOVIĆA I ALEKSANDRA OBRENOVIĆA U REŽIJI MARKA MANOJLOVIĆA

Nebeski odred  se dešava u koncentracionom logoru smrti Aušvicu, ali ovo nije komad o strahotama Aušvica nego o snazi života, o tome kako život uvek i uprkos svemu pobeđuje zlo i smrt. Život je jednostavno jači.
Marko Manojlović

U podeli su: Miodrag Radovanović, Srđan Timarov, Aleksandar Đurica, Nikola Vujović, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Petar Benčina, Nebojša Milovanović, Predrag Ejdus, Toni Laurenčić, Miloš Pjevač.

Umetnički saradnici su: Vesna Štrbac (scenograf), Lana Cvijanović (kostimograf), Vlada Pejković (kompozitor) i Ljiljana Mrkić-Popović (scenski govor).

Predstava Nebeski odred je prva koprodukcijska saradnja Jugoslovenskog dramskog pozorišta i  Sterijinog pozorja. Premijera predstave će biti na ovogodišnjem Sterijinom pozorju.

Drama Đorđa Lebovića i Aleksandar Obrenovića Nebeski odred u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada dobila je prvu Nagradu za savremenu domaću dramu koja je prvi put dodeljena na drugom Sterijinom pozorju 1957.

23. april 2009.

MEĐUNARODNA GOSTOVANJA

Međunarodni festival malih scena u Rijeci
Molijerov Tartif u režiji Egona Savina otvara 3. maja Međunarodni festival malih scena u Rijeci. Na Festivalu učestvuje deset predstava iz pet evropskih zemalja: Turbofolk, HNK Ivana pl. Zajca,; Seksualne neuroze naših roditelja, NP Beograd; Tajbele i njeni demoni, HKD Rijeka,; Bahantkinje, Dramski ansambl Splitskog ljeta; Hamlet, Oskaras Koršunovas Theatre Vilnius, Litvanija; Kos, Kristalna kocka vedrine/Gradsko kazalište Sisak, Hrvatska; Onaj koji kaže da, onaj koji kaže ne, Volksbühne Berlin; Polet, Zekaem, Hrvatska; Djevuška, Bela Pinter Company Budimpešta. Međunarodni festival malih scena u Rijeci je pokrenut 1994, a od 1999. ima i međunarodnu selekciju.

Festival Nova drama u Bratislavi
Predstava Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača gostuje na Festivalu Nova drama u Bratislavi. Festival je osnovan 2005. godine kao festival savremene Slovačke drame, a od ove godine ima i međunarodnu selekciju. Svake godine Festival predstavlja savremenu dramu odabrane druge države, tako da je ove godine fokus na Srbiji. Pored naše predstave biće izveden komad Milene Marković Brod za lutke Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Takođe su predviđeni razgovori, predavanja i čitanja savremenih drama srpskih pisaca. Gost Festivala je Aleks Sirs (Alex Sierz), britanski kritičar, novinar i pisac, autor knjige In-Yer-Face Theatre: British Drama Today. Festival organizuje Pozorišni institut iz Bratislave u saradnji sa Pozorištem Arena. Festival podržava Ministarstvo kulture Republike Slovačke.

23. april 2009.


GOSTOVANJA U ZEMLJI

Sterijino pozorje
Jugoslovensko dramsko pozorište ove godine učestvuje sa dve predstave na 54. Sterijinom pozorju: u programu selekcije nacionalne drame biće izvedena predstava Švabica Laze Lazarevića u režiji i adaptaciji Ane Đorđević, a u selekciji nacionalnog pozorišta Volterov Kandid ili Optimizam u režiji Aleksandra Popovskog. Festival traje 23. maja – 5. juna, a u tri selekcije (nacionalna drama, nacionalno pozorište i međunarodna selekcija) biće izvedeno ukupno dvadeset tri predstave.

Joakimfest
Predstava Švabica Laze Lazarevića u režiji Ane Đorđević učestvuje na VI Joakimfestu – festivalu najboljih pozorišnih predstava Srbije po tekstovima domaćih autora. Festival se održava svake godine 7 – 15. maja u Kragujevcu u Knjaževsko-srpskom teatru. Ovogodišnji selektor je Dragana Bošković.

PAINKILLERS, PREDSTAVA SNP-A, GOSTUJE NA SCENI „BOJAN STUPICA“ U UTORAK 26. APRILA

Painkillers je dramski prvenac Nede Radulović koji govori ironično, parodijski, ali i setno o usamljenosti, frustraciji i izgubljenosti post-moderne, naizgled emancipovane individue, a kroz originalno izabrani ugao tumačenja muško-ženskih odnosa. U miljeu koji određuju kako konvencije malograđanskog braka i trač-etika ženskih "njusmagazina", tako i svet modnih i kozmetičkih brendova i čudesa plastične hirurgije, autorka  nam predstavlja prividno emancipovane žene i naizgled "jake" muškarce kao u istoj meri tragične i tragikomične jedinke. Rediteljka je Iva Milošević.
U predstavi igraju: Jovana Stipić (Nećedaseuda), Ivana V. Jovanović (Udata), Draginja Voganjac (Labilna) i Nenad Pećinar (Muž).
Premijera predstave Painkillers bila je 18. decembra 2008. godine na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

14. april 2009.

POVODOM LAŽNE DOJAVE O PODMETNUTOJ BOMBI

Jugoslovensko dramsko pozorište želi da zahvali svojoj publici koja je prisustvovala predstavi Kandid ili Optimizam 13. aprila što je pokazala strpljenje i sabranost kada je policiji dostavljena lažna dojava o podmetnutoj bombi a zgrada JDP morala da se evakuiše. Verujemo da je činjenica da je većina ostala da odgleda predstavu do kraja pošto je policija utvrdila da je boravak u zgradi bezbedan – znak poštovanja prema umetničkom činu i umetnicima ove Kuće.

50. IZVOĐENJE PREDSTAVE ŠUMA

U nedelju 12. aprila na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ biće izvedena 50. predstava Šume A.N. Ostrovskog u režiji Egona Savina.

U predstavi igraju: Svetlana Bojković, Vanja Ejdus/Suzana Lukić, Dubravko Jovanović, Vlasta Velisavljević, Mihajlo Janketić, Miloš Anđelković/Marko Janketić, Radovan Vujović, Nikola Đuričko, Boris Milivojević, Miodrag Radovanović i Milica Mihajlović.

Dramaturg predstave Šuma je Miloš Krečković, Kristina Ignjatović potpisuje scenografiju i, zajedno sa Snežanom Pešić-Rajić dizajn kostima, dok je lektorski rad s glumcima obavila Ljiljana Mrkić-Popović.

Izvod iz kritika:

Od ljubavi do slobode
Šuma na tenderu, vremena teška, strasti niske, sve na prodaju, ljubav, plemenitost, umetnost nemaju nikakve vrednosti. Osim za glumce…

Dragana Bošković, Danas

Tu su i pravi GLUMCI, umetnici bez koristoljublja ali skloni potrebitosti i u iću i u piću... Tu dvojicu skoro beketovskih lakrdijaša i smehostresača i kad su bolno tužni, bolno sami ili nesrećni – igraju – iskreno i tačno, i sa velikim obećanjem da će se razigrati jer imaju i kako i gde, dva odlična mlada a iskusna glumca – Nikola Djuričko – velikog tragičara NESREĆKOVIĆA i Boris Milivojević ne manje velikog komičara SREĆKOVIĆA. Ovom predstavom pozorište se u sebi opet ostvarilo samo onako kako može – od Tespisa do Beketa, igrom i samo potvrđujućom samorazumljivošću koja se lako i brzo čita a aktivira sve što imate kao gledalac – i iskustvo, i znanje i osećanja. Sasvim na mestu. Čestitam!

Goran Cvetković, II Program Radio Beograda

Premijera predstave Šuma  bila je 27. decembra 2005. godine na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“.

3. april 2009.


3. APRIL – DAN JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA

Povodom Dana pozorišta JDP dodelilo je Godišnje nagrade:

Draganu Mićanoviću za ulogu Tartifa u predstavi Tartif Molijera, u režiji Egona Savina,
Borisu Isakoviću za ulogu Orgona u predstavi Tartif Molijera, u režiji Egona Savina,
Milici Mihajlović za ulogu Mojre u predstavi Prevođenje Brajana Frila u režiji Dejana Mijača,
Nikoli Vujoviću za ulogu Tomasa u predstavi Sanjari Roberta Muzila, u režiji Miloša Lolića,
Mariji Vicković za ulogu Ane u predstavi Švabica Laze Lazarevića, u režiji Ane Đorđević,
Radovanu Vujoviću za ulogu Miše u predstavi Švabica Laze Lazarevića, u režiji Ane Đorđević,
Lani Cvijanović za kostimografiju i poseban umetnički doprinos u predstavama Kandid ili Optimizam i Švabica,
Ani Đorđević i Milošu Loliću Jugoslovensko dramsko pozorište ravnopravno dodeljuje Godišnju nagradu za snažnu tragalačku viziju, ostvarenu kroz individualne poetike, ali sa zajedničkom mladalačkom energijom za režiju predstava Švabica i Sanjari,
Slobodi Mićalović-Ćetković Nagradu za lepotu govora Dr Branivoj Đorđević za ulogu Elmire u predstavi Tartif Molijera u režiji Egona Savina,
Radenku Matiću, šefu pozornice Godišnju nagradu za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja naše Kuće.

Jugoslovensko dramsko pozorište i Raiffeisen banka Beograd dodelili Specijalnu Godišnju nagradu za ulogu Kandida u predstavi Kandid ili Optimizam Voltera u režiji Aleksandra Popovskog kao i za izuzetan doprinos visokim umetničkim standardima Jugoslovenskog dramskog pozorišta – Nikoli Đuričku.

Od 3. aprila 2008. godine do 3. aprila ove godine JDP je imalo sedam premijera: Molijerov Tartif u režiji Egona Savina, Zamak Franca Kafke u dramatizaciji Dušana Bogovića i režiji Nikole Zavišića, Volterov Kandid ili Optimizam u režiji Aleksandra Popovskog, Sanjari Roberta Muzila u režiji Miloša Lolića, Rugoba Marijusa fon Majenburga u režiji Marije Krstić, Prevođenje Brajana Frila u režiji Dejana Mijača i Švabica Laze Lazarevića u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević.

Jugoslovensko dramsko pozorište je svoju prvu predstavu Kralj Betajnove Ivana Cankara u režiji Bojana Stupice izvelo 3. aprila 1948. godine i zato se 3. april slavi kao Dan našeg pozorišta.

GOVOR DIREKTORA JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA BRANKA CVEJIĆA POVODOM DANA POZORIŠTA 3. APRILA 2009.

Ovo mesto, ova adresa - kako god da se zvala – kao da je oduvek bila predodređena za spektakle. Prvo konjušnica, manjež u kome je neko uvežbavao konje dok ih je neko drugi zainteresovano posmatrao, zar i to nije bio spektakl? Pa onda, na ovom istom mestu - Skupština, sve do 1937. godine ovde je zasedao naš parlament. Istina, tada nije bilo televizije, ali i to je bio, siguran sam, pravi spektakl, pozorišna predstava. Od 1937. godine, ovde se nalazilo pozorište pod imenom Manjež - svako veče spektakli, pozorišne predstave; i najzad, od 1948. godine pa do danas – Jugoslovensko dramsko pozorište, punu 61 godinu: svako veče jedna, dve pa i tri predstave, svako veče spektakl.

Danas nam je rođendan, danas se hvalimo svojim uspesima, ali nikada ne smemo da zaboravimo ono što nam je ostavio nas osnivač Bojan Stupica:  kvalitet, visoke standarde, osnovnu umetničku nameru i spremnost na izazove i najviše zahteve. Nećemo se pravdati opštim, planetarnim krizama. Moramo uvek želeti da se na našim scenama nikad ne dešava nešto obično, već najčešće složena umetnost našeg vremena, što bi rekao Ćirilov. Pa i problemi, kad nam se dese, greške koje napravimo, dolaze – nadamo se - samo zbog naših visokih zahteva i ambicija. Neću više pominjati prošlost, prošlost je slavna sa svim svojim krizama i greškama. Idemo napred. Pred nama su nove predstave, ali i gostovanja na festivalima u Srbiji, u susednim zemljama i u našoj, verujemo, novoj zemlji Evropi. A pre svega toga tu je, evo, još jedno novo Sterijino pozorje. Dobro je što na njemu učestvujemo sa dve predstave, ali i da nije tako, ne bismo mnogo marili, jer vreme i tako sve postavi na svoje mesto.

Zato se nemojmo pitati da li je ovo najbolji od svih mogućih svetova, već krenimo – puni optimizma – da najpre obradjujemo svoj vrt, da pravimo nove predstave, nove spektakle. Pozorište nije samo dogadjaj – ono je način života. I kako je rekao Augusto Boal u svojoj ovogišnjoj poslanici: svi mi smo glumci – dužnost gradjanina nije da živi u društvu, već da ga menja.

Zahvaljujem svim umetnicima, svim radnicima za odličan rad u protekloj godini. A naša specijalna zahvalnost za redizajn grafičkog identiteta kuće Slavimiru Stojanoviću i našem dugogodišnjem partneru, preduzeću GRAFIX.

Srećan svima nama 61. rodjendan.

31. mart 2009.


50. IZVOĐENJE PREDSTAVE TAKO JE MORALO BITI BRANISLAVA NUŠIĆA U REŽIJI EGONA SAVINA


1. aprila na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” u 20 sati predstava Tako je moralo bitiBranislava Nušića u režiji Egona Savina imaće 50. izvođenje.

U predstavi igraju: Predrag Ejdus/Branko Cvejić, Anita Mančić, Nebojša Dugalić, Vojin Ćetković, Mihajlo Janketić, Miodrag Radovanović, Radmila Radovanović, Jelena Petrović, Radovan Vujović/Miloš Anđelković, Ana Simić/Jelena Anglelovski, Kaća Todović i Ivan Pantović. Kostimograf i scenograf je Angelina Atlagić. Dramaturg je Marina Milivojević-Mađarev.

Nagrade:
Egon Savin je dobio Sterijinu nagradu za režiju na 53. Sterijinom pozorju za predstave Ćeif Mirze Fehimovića BDP-a i Tako je moralo biti Branislava Nušića.

Anita Mančić je dobila Sterijinu nagradu za glumu na 53. Sterijinom pozorju za ulogu Jele. Za ovu ulogu Anita Mančić je takođe dobila i Nagradu na 12. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu kao i na V Joakimfestu.

Angelina Atlagić je dobila nagradu za najbolji kostim na V Joakimfestu.

Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina proglašena je za najbolju predstavu  na 25 Nušićevim danima u Smederevu po ocenama žirija i publike.

Premijera predstave Tako je moralo biti bila je 6. juna 2007. godine.

26. mart 2009


DAN JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA

3. aprila 1948. godine svečano je otvorena scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta  sa predstavom Kralj Betajnove Ivana Cankara u režiji Bojana Stupice. U narednih 61 sezoni  izvedena je 381 premijera.
U podne 3. aprila, u foajeu Velike scene „Ljuba Tadić” okupiće se prijatelji i saradnici Jugoslovenskog dramskog pozorišta da svečano obeležimo Dan pozorišta i pozdravimo dobitnike Godišnjih nagrada JDP pozorišta, umetnike i saradnike koji su svojim radom obeležili prethodnu godinu.

26. mart 2009

NOVA PREDSTAVA NA VELIKOJ SCENI „LJUBA TADIĆ”: U MOČVARI  MARINE KAR U REŽIJI EGONA SAVINA

Hester Svein (Tamara Vučković) veruje u ljubav kao osnovu vrednost u životu i beskompromisno se bori  za svoju ljubav i svog čoveka Kartidža (Vojin Ćetković), a protiv sredine koja je smatra autsajderom. Da li je tragičan kraj ultimativne ljubavi neminovan danas kao i  doba kada su pisane grčke tragedije?
Drame irske spisateljice Marine Kar (1964) često se bave porodičnim tragedijama smeštenim u ruralnu Irsku. Njene drame obojene su crnim humorom i fizičkom brutalnošću, a često su pisane pod uticajem Beketa. Rad Marine Kar je specifičan i po tome što u nekoliko njenih drama ima aluzija na grčke tragedije ili se, pak, labavo prepričavaju grčki mitovi. Druge drame Marine Kar: Porša Koklan (postavljena u Malom pozorištu „Duško Radović“), Low in the Dark, Mai, Woman and Scarecrow, On Raftery's Hill, Ariel… Praizvedba drame U močvari  bila je na Dablinskom festivalu 1998.
Komad U močvari je prevela Marija Stojanović, a adaptaciju i režiju dramepotpisuje Egon Savin. U predstavi igraju: Tamara Vučković, Vojin Ćetković, Jasmina Avramović, Jelisaveta Sablić, Mihailo Janketić, Dubravka Kovjanić, Vesna Stanković, Miodrag Radovanović, Ljuma Penov, Nikola Jovanović. Scenu i kostim radi Angelina Atlagić, umetnički saradnik je Božo Koprivica, a dramaturg Marina Milivojević-Mađarev. Premijera je planirana za mesec maj.

26. mart 2009

GOSTOVANJA U JDP

U okviru VI Beogradskog festivala igre na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ nastupiće Conny Janssen Dance Company sa predstavom Odskok. Conny Janssen Dance je jedna od najpoznatijih evropskih trupa plesnog teatra. Snažne pokretačke energije plesni rečnik Konija Jansena podrazumeva znalački odabranu muziku, izuzetnu režiju i dizajn svetla, ali i virtuoznu igru i kvalitet njenih igrača.

Predstava Sho-bo-gen-zo je inspirisana delom starog japanskog zen majstora Dogena. Plesač i koreograf Jožef Nađ je kreirao jednosatnu plesno-muzičku predstavu u kojoj pored njega igra Sesil Loaje iz Francuske. Predstava je nastala u koprodukciji Regionalnog kreativnog ateljea „Jožef Nađ“ iz Kanjiže, Jugokoncerta, grada Pečuja (kulturna prestonica Evrope 2010.), Umetničke radionice „Kanjiški krug“ i francuskog Nacionalnog koreografskog centra iz Orleana. Predstava  govori o naporima čoveka da usaglasi različita vremena svih bića u jednu „Istinitu Harmoniju“.

Drama Painkillers je prvenac Nede Radulović koji govori ironično, parodijski, ali i setno o usamljenosti, frustraciji i izgubljenosti postmoderne, naizgled emancipovane individue, a kroz originalno izabrani ugao tumačenja muško-ženskih odnosa. U miljeu, koji određuju kako konvencije malograđanskog braka i trač-etika ženskih "njusmagazina", tako i svet modnih i kozmetičkih brendova i čudesa plastične hirurgije, autorka nam predstavlja prividno emancipovane žene i naizgled „jake“ muškarce kao u istoj meri tragične i tragikomične jedinke. Rediteljka je Iva Milošević.

Nova drama Uglješe Šajtinca, Lepet mojih plućnih krila bavi se temom porodice koja tavori u mračnoj svakodnevici srpske provincije. Otac je gubitnik bez pravog posla i punog očinskog poslanja, majka je ženski kućni robot s peglom u jednoj i varjačom u drugoj ruci, a sin je  okrenut naci-nasilju i merkantilnom aspektu narko poroka. Pod naletom tranzicije dom prestaje da bude dom. Reditelj ove predstave Narodnog pozorišta iz Sombora je Marko Manojlović. Predstava je uvrštena u selekciju ovogodišnjeg Sterijinog pozorja.

25. mart 2009

RAZGOVOR O IZDAVAČKOJ DELATNOSTI JUGOSLOVENSKOG DRAMSKOG POZORIŠTA - ARS DRAMATICA NOVA

Kulturni centar Novog Sada organizuje razgovor o izdavačkoj delatnosti JDP u sredu 25. marta u 19 časova u čitalištu Gradske biblioteke. Biblioteku ARS DRAMATICA  pokrenulo je Jugoslovensko dramsko pozorište 1978. godine, u vreme proslave trideset godina rada, sa namerom da pruži potpuniji uvid u repertoar, dramska dela, pisce, reditelje, stvaraoce i sve ostalo što je vezano za nastajanje predstave kao umetničkog čina. Kada je obnovljena zgrada Pozorišta i intenzivirana produkcija predstava, oživela je i izdavačka delatnost kao Ars Dramatica Nova. U ovoj obnovljenoj ediciji je petnaest naslova, prvenstveno dramskih dela koja su postavljena na scenama JDP, ali i teatrološki radovi. U razgovoru učestvuju: Gorčin Stojanović, urednik edicije i umetnički direktor JDP, Marina Milivojević-Mađarev, Jelena Kovačević i Jovan Ćirilov.

Dela u ediciji Ars Dramatica Nova: Meta Hočevar Prostori igre, Nil Labjut Razvaljivanje, Jovan Hristić Terasa, Eden fon Horvat Italijanska noć, Uglješa Šajtinac Hadersfild, Frank Vedekind Lulu, Dejan Dukovski Druga strana i Bure baruta, Milena Bogavac Dragi tata, Fausto Paravidino Tri drame (Bolest porodice M., Đenova 01, Gabrijele), Uglješa Šajtinac Banat, Roland Šimelpfenig Arapska noć i druge drame, Biljana Srbljanović Skakavci i  Barbelo, o psima i deci, Sara Kejn Sabrane drame,  Marina Milivojević-Mađarev Biti u pozorištu – Rediteljski stilovi u Jugoslovenskom dramskom pozorištu: Dejan Mijač, Slobodan Unkovski i Dušan Jovanović, Laza Lazarević/dramatizacija Ana Đorđević Švabica

18. mart 2009.


PROBE KOMADA U MOČVARI

Reditelj Egon Savin priprema novu predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu za Veliku scenu „Ljuba Tadić” – savremeni komad spisateljice Marine Kar U močvari u prevodu Marije Stojanović. Irska spisateljica Marina Kar, kod nas poznata po delu Porša Koklan, stekla je svetski ugled na porodičnim dramama kakav je i komad U močvari. U ovoj poetskoj tragediji začinjenoj crnim humorom i fizičkom brutalnošću, igraće Tamara Vučković, Vojin Ćetković, Jasmina Avramović, Jelisaveta Sablić, Mihailo Janketić, Dubravka Kovjanić, Vesna Stanković, Miodrag Radovanović, Ljuma Penov i Nikola Jovanović. Premijera je planirana za mesec maj.

25. februar 2009.


PREDSTAVA  BOL  DOMINIK BLAN U JDP-U  27. FEBRUARA NA VELIKOJ SCENI „LJUBA TADIĆ“

Francuska glumica Dominik Blan (Dominique Blanc) dolazi u Beograd u sklopu Festa da predstavi svoj poslednji film L’autre (Druga Žena), u režiji Pjera Trividika (Pierre Trividic) i Patrik-Marioa Bernara (Patrick Mario Bernard).

U okviru pratećeg programa festivala, čuvena glumica, dobitnica četiri Cezara, izuzetno će nastupiti u Beogradu sa pozorišnom predstavom, Bol, koju su režirali Patris Šero (Patrice Chereau) i Tjeri Tje Niang (Thierry Thieu Niang), prema delu Margerit Diras. U ovoj drami nastaloj krajem 2008. u pariskom pozorištu Les Amandiers, Dominik Blan tumači poznatu književnicu koja je vodila dnevnik 1944. i 1945. godine očekujući supruga koji je tada bio zatočen u nemačkom logoru. Radi se o potresnom svedočenju žene koja isčekuje muža, o strašnim posledicama ovog beskrajnog čekanja. Glumica Dominik Blan koja je često glumila rezervisane likove ali prepune strasti, ovaj put je sama na sceni i prati uputstva režisera Patrisa Šeroa i koreografa Tjerija Tje Nijanga.

Slavni francuski reditelj Patris Šero često  je radio sa Dominik Blan, kako na filmu („Kraljica Margo“), tako i u pozorištu („Per Gint“, „Fedra“).

 „Bila mi je želja da ponovo radim sa Dominik Blan, da podelim nešto, da učinim da to nešto zaživi. Bila mi je želja da se suočim sa tim strašnim tekstom. Da se ponovo setim svega toga : pokreta otpora, oslobođenja, logora, tog nezamislivog a zaboravljenog perioda. Potom, tog neverovatnog povratka čoveka od kojeg je Margerit Diras bila dugo razdvojena, užasa i čekanja i najzad njegovog povratka  – koji je pomalo i njena zasluga.
Ovo je priča o jednoj sumanutoj nadi.
Želeo sam skromno da prenesem sve ovo gledaocima,“ – kaže Patris Šero.

25. februar 2009.


PREMIJERA NA VELIKOJ SCENI “LJUBA TADIĆ” 2. MARTA: PREVOĐENJE BRAJANA FRILA U REŽIJI DEJANA MIJAČA

Prevođenju se pribegava da bi se rizik od nesporazuma smanjio na najmanju moguću meru. To je jedan aspekt koji je važan za našu predstavu. Drugo, reč „prevođenje“ u našem jeziku ima i još jedno preneseno značenje, kao npr. prevođenje žednog preko vode. U osnovi naše reči je pojam „preko vode“ – znači: preći sa jedne na drugu obalu, promeniti stajalište, steći drugačiju vizuru. Ironični prizvuk dolazi iz osvedočenog uverenja da se svako sporazumevanje, razgovor ili diskusija ne dešavaju zbog toga da bi se ljudi sporazumeli, već da svako ostane pri svome, a da se istovremeno pokuša sa ubeđivanjem onog drugog da odustane od sopstvenih ideja, uz duboko i pogrešno uverenje da svako zna i razume šta onaj drugi misli, oseća, hoće i radi. Najzad, volim komade sa problematikom iz sfere jezika. Zato što je jezik, naročito govorni jezik, teren za skrivanje i otkrivanje. Verbalizovanje ljudskog potencijala ima mnogo tajni i riznica je tragičnog nesporazuma. Uostalom, i razumevanje je za svakog od aktera poseban fenomen. Razumeti, vrlo često ne znači i shvatiti. U svakom slučaju, sukob je nemoguće izbeći. To je paradoksalna situacija, koja nam je data zajedno sa darom da međusobno opštimo govorom. 
            Dejan Mijač

Brajan Fril je rođen u Omahu u okrugu Tajron 1929, ali se s porodicom preselio u gradić Deri pred Drugi svetski rat. Objavio je dve zbirke kratkih priča A Saucer of Larks (Tanjirić s lastavicama) i The Gold in the Sea (Zlato u moru). 1980. godine Brajan Fril zajedno sa Stefanom Rijom osniva pozorišnu trupu Field Day u Deriju i postavljaju komad Prevođenje (Translations). Brajan Fril je bio član Senata u periodu 1987-1989. Postao je počasni doktor više akademskih ustanova: Irskog narodnog univerziteta, Koledža Triniti u Dablinu, Gradskog univerziteta u Dablinu, Univerziteta Magee i Queen's. Takođe je počasni član Univerzitetskog koledža u Dablinu, član Američke akademije za umetnosti i književnost i Kraljevskog književnog društva.
Dramska dela: The Enemy Within (1962), Philadelphia, Here I Come! (1964), The Freedom of the City (1973), The Communication Cord (1982), Dancing at Lughnasa (Ples u doba Lunase, 1990)...

Igraju: Goran Šušljik (Manus), Anita Mančić (Sara), Predrag Ejdus (Džimi Džek), Milica Mihajlović (Mojra), Petar Benčina (Doulti), Hristina Popović (Bridžit), Mihailo Janketić (Hju), Gordan Kičić (Oven), Dragan Petrović (Kapetan Lansi), Igor Đorđević (Poručnik Joland).
U saradničkoj ekipi su: Juraj Fabri (scenograf), Maja Mirković (kostimograf), Ivana Dimić i Miloš Krečković (dramaturzi), Boris Miljković (video rad).

25. februar 2009.


PREMIJERA NA SCENI TEATRA „BOJAN STUPICA“ 10. MARTA: ŠVABICA LAZE LAZAREVIĆA U REŽIJI ANE ĐORĐEVIĆ

Švabica je ljubavna priča. Odavno sam uverena u to da ljubav na sceni nikada nije ono što se podrazumeva. Iza ljubavi na sceni uvek se krije nešto drugo. Ljubav ima bezbrojne forme i imena. Ana Gutjar je jedina žena koju je Miša Marić voleo. Zbog čega ju je voleo? Zbog čega je voleo baš nju a ne neku drugu? Onaj koga istinski volimo, određuje nas i simboliše ono što nas je odredilo kao ličnost. Onaj koga volimo, odgovor je na  najdublje naše intimne komplekse, svetonazore i najdublji osnov našeg vapijućeg istinskog Ja.
Ana Đorđević

Laza Lazarević (1851-1890) kao državni pitomac odlazi u Berlin da studira medicinu. Po završenim studija postao je lekar specijalista Opšte državne bolnice u Beogradu. Od tada pa sve do smrti Lazarević je mnogo radio na organizaciji saniteta i na medicinskoj nauci kao lekar primarijus. Bio je član Srpskog učenog društva i Akademije nauka, pomoćni lekar u ratovima 1876-1878, organizator velike rezervne bolnice u Nišu u vreme Srpsko-bugarskog rata (1885), sanitetski potpukovnik i lični kraljev lekar. Objavio je svega sedam priča, ali koje odlikuje vrhunsko pripovedanje: Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti, Vetar. Pripovetka Švabica ostala je nedovršena i objavljena je posthumno.

U predstavi igraju: Radovan Vujović (Miša),Marija Vicković (Ana), Bojan Lazarov (Tumanov), Nebojša Milovanović (Maks), Milena Vasić-Ražnatović (Evica),Bojana Maljević (Klara).   
U saradničkoj ekipi su: Vesna Štrbac (scenograf), Lana Cvijanović (kostimograf), Ljiljana Mrkić-Popović (scenski govor).                        

25. februar 2009.                         

PISTA ZA ŠEHEREZADU U JDP

Snovi o zabranjenom voću Fatime Mernisi – o skrovitom svetu želja u haremu – pružili su inspiraciju i motive za predstavu Marije Stojanović Pista za Šeherezadu u režiji Dare de Luke. Ova predstava kroz vizuru devojčice donosi uzbudljlivu analizu orijenta i oksidenta, kontrastira tradicionalni lokalni i savremeni urbani život koji teku paralelno, kao i generacijske razlike i nezaustavljive promene ženskih uloga u današnjem svetu.

Predstava je premijerno izvedena 11. novembra prošle godine u Muzeju afričke umetnosti, a 22. marta prvi put gostuje na sceni Studija JDP.

U predstavi igraju: Katarina Marković (Fatima), Irena Mičijević-Rodić (Dunjazada / Šama), Vladislava Đorđević (Aerodromašica / Majka) i Anđelika Simić (Anabela / Lala Mani). Scenografiju je osmislio Igor Vasiljev, kostime Dragica Laušević, muziku Goran Orge Nikolić, dok je glumac Goran Jevtić producent ovog projekta.

22. februar 2009.



10 GODINA PREDSTAVE BLIŽE NA SCENI TEATRA „BOJAN STUPICA“

U nedelju 22. Februara na sceni  Teatra „Bojan Stupica“  Jugoslovensko dramsko pozorište proslavlja 10 godina igranja predstave Bliže Patrika Marbera u režiji Alise Stojanović. Premijera predstave bila  je 16. februara 1999. godine mesec dana pre početka NATO  bombardovanja  na sceni Teatara „Bojan Stupica“  dok je Velika scena JDP-a  bila u izgradnji. U premijernoj podeli bili su Branislav Lečić (Lari), Vladica Milosavljević (Ana), Branka Katić (Alisa) i Nebojša Glogovac (Dan). Scenograf  je Darko Nedeljković,  kostimograf Zora Mojsilović-Popović, koreograf Andrew Peter Greenwood. U međuvremenu promenilo se oko nas mnogo toga. Iz podele je izašla Branka Katić i ulogu Alise je preuzela Radmila Tomović.  Predstava je mnogo puta izvedena na matičnoj sceni, gostovala je po gradovima Srbije i stigla do Kanade.  Sve oko nas je u stalnoj promeni, a predstava Bliže i dalje živi i igra se na katu više, pred prepunom salom danas kao i pre deset godina.  U nedelju 22. februara u 20.30 sati u Teatru „Bojan Stupica“  Nebojša Glogovac, Radmila Tomović, Branislav Lečić i Vladica Milosavljević  će nas  ponovo kroz isprepletane ljubavne drame dva urbana para podstaći da razmislimo koliko nas moderni vidovi komunikacije čine bližim ili daljem od stvarnog života. Tako ćemo svi zajedno na najlepši način proslaviti deset godina igranja predstave Bliže.

ZAUZMITE MESTO

6. februar 2009.


MARIJI CRNOBORI U ČAST

6. februar 2009. – Jugoslovensko dramsko pozorište bilo je domaćin svečanosti u čast glumačke dive Marije Crnobori koju je inicirala Istarska županija sa željom da joj uruči Povelju Sabora čakavskog pjesništva. Svečanosti su prisustvovali poštovaoci Marije Crnobori, predstavnici Ambasade Hrvatske, Vlade Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu grada Beograda, brojni gosti iz Istre, pozorišne kolege, prijatelji.

Iz štampe:

Ličnost Danas: Marija Crnobori

Čakavka u Beogradu

„Ko je Marija Crnobori?“ upitala je nedavno jedna mlađa osoba. Jedna od najvećih, ako ne i najveća živa glumica sa ovih prostora, glasio je odgovor. Ili, kako je jednom rekao Jovan Ćirilov, jedna od privilegija i lepota života u Beogradu. Hodate tako njegovim ulicama, a pored vas prođe neka od glumačkih legendi. Marija Crnobori često. Najčešće u blizini Jugoslovenskog dramskog, njenog pozorišta. Mnogi ipak ne znaju da je ova sada krepka starica nekadašnja prelepa glumica.
Oni, pak, koji češće posećuju pozorište, mogu da je primete u svim teatrima, na svim novim predstavama, na premijeri ili nekoj od repriza, na festivalima poput Bitefa, gde ne samo da odgleda predstave već ponekad i prisustvuje razgovorima posle njih. Nenametljiva. Za one koji ne znaju ko je, neprimetna. Daleko od blještavog sjaja kakav danas prati glumačke zvezde. Pre zrači toplinom koja se ne gasi već traje.
U desetoj je deceniji, a nagrade još uvek stižu. Ne samo za glumačka ostvarenja veći za kulturnu misiju kojoj je služila svojim pozivom, na najbolji način predstavljajući još uvek zajednički jugoslovenski kulturni prostor, baš kao što to pokušava i njeno pozorište ostavši dosledno svome imenu. Povelja Sabora čakavskog pjesništva Žminj, koji dodeljuje Istarska županija, pripala joj je za čuvanje čakavske reči. Nosilac je i najviše nagrade koju dodeljuje Čakavski sabor, „Plakete Marulić“, koja se izuzetno retko dodeljuje, i prva dobitnica Specijalne povelje grada Pule, na kojoj piše „priznanje velikoj jedinstvenoj glumici, našoj Istranki, gospodarici scene“.
Marija Crnobori rođena je 1918. godine u Banjolama, pored Pule. Školovala se za učiteljicu u Zagrebu u Istarskom internatu, gde je primećen njen glumački dar. Glumačku akademiju završila je u Zagrebu. Igrala je kao učenica u HNK u Zagrebu i, posle kratkog angažmana u Narodnom pozorištu u Rijeci, davne 1947. godine, na poziv Bojana Stupice i Elija Fincija, dolazi u Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu, kojem je ostala verna do danas. Ostvarila je brojne uloge za koje je dobila reprezentativne umetničke nagrade. Dobričin prsten, priznanje Saveza dramskih umetnika Srbije za životno delo, pripalo joj je 1992. godine. U monografiji objavljenoj tim povodom, prvoj u nizu monografija koje je SDUS posvetio dobitnicima ovog priznanja, reditelj Mata Milošević rekao je - „Da našem pozorištu nije dala ništa drugo do svoju Antigonu, svoju Fedru i svoju Ifigeniju, imala se rašta i roditi.“
Ivana Matijević, Danas, 8. februar 2009.

Iz pisma Jugoslovenskom dramsko pozorištu, direktoru Branku Cvejiću od Istarske županije, Ured župana:

Veliko hvala za nezaboravne trenutke koje smo zahvaljujući Vašoj susretljivošću i pomoći doživjeli na susretu s Marijom Crnobori u Beogradu – u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Pokazalo se još jednom da kultura ne poznaje granice, ali zato, usuđujemo se reći, prepoznaje istinske prijatelje. Upravo tako, to je za nas, u ovom trenutku, jedina mjera.

Još uvijek pod snažnim dojmom kazivanja stihova velike Marije Crnobori i razgovora s njom, nemamo riječi kojima bismo izrazili sav taj zanos...
Jedan topao susret s kojeg smo ponijeli samo lijepa sjećanja na ugodno druženje i spoznaju da smo dio velike obitelji koju, u ovom slučaju, povezuje NAŠA I VAŠA Marija Crnobori...

Istarska županija
Valerio Drandić
Miodrag Čerina
Branko Blažina

6. februar 2009.

Reakcije u hrvatskoj javnosti povodom gostovanja predstave Volterov Kandid ili Optimizam u režiji Aleksandra Popovskog
Među brojnom publikom koja je toplo pozdravila beogradske glumce bio je aktuelni ministar kulture u Vladi Republike Hrvatske Božo Biškupić. Hrvatski mediji su pažljivo pratili gostovanje JDP u Zagrebu. Uz brojne prikaze jutros su se u zagrebačkim novinama pojavile i prve pozitivne kritike.
Kandid Jugoslovenskog dramskog pozorišta ima sve ono što ozbiljno kazalište treba dati publici: i zabavan i inteligentan, peckavo duhovit i emotivan, a pri tome otvara i temeljna pitanja ljudskog postojanja – zašto ljudi čine samo deset posto dobra od onih sto posto koliko bi mogli? I kako da živimo u takvom „najboljem od svih svjetova”?(…) No, usprkos osebujnoj duhovitosti, oštrom jeziku i rijetko bistroj pronicljivosti, Voltaire je tvrd orah za postavljanje na scenu, jer priča o Candidovim potucanjima od nemila do nedraga samo je okosnica, gruba podloga na kojoj rastu divne karikature čudaka, zločinca, od kojih svatko ima svoju priču i svoj ‘filozofski’ trenutak. I uprava tu predstava u režiji Aleksandra Popovskog uspijeva – scenu po scenu, lik po lik, pažljivo slaže mozaik. Gluma se kreće u rasponu od persiflaže i karikiranje do mirne zabrinutosti i prave emocije. I čitav brojni ansambl besprijekorno surađuje, na čelu s Nikolom Đuričkom koji djeluje tako autentično vedro kao da je iskočio ravno iz Voltaireve cinične glave.

Slaganje scenskih slika s točnom mizanscenom nosi hirovita dinamika, najdojmljivija u trenutcima kad njima zagospodare vrlo slojevite, humorom prožete glumačke interpretacije. Vidljivo je da je redatelj pomno radio s glumcima, određujući precizno svaku ulogu i zaokružene karaktere. Ipak, mora se priznati da je Popovski u cjelosti osmislio poletnu, vedru predstavu, podarivši joj većim djelom privlačnu gibljivost(…) s mnogo maštovitih dosjetki.

Kazalište kao najbolji od svjetova

Sve to ne bi bilo dovoljno za kvalitetnu predstavu kad u naslovnoj ulozi, i cijela tri sata neprekidno na pozornici, ne bi bio Nikola Djuričko, mladi glumac u Hrvatskoj vjerojatno najpoznatiji po ulozi u televizijskoj seriji Vratiće se rode. I u njoj zapravo igra sličan lik, mladog i naivnog, ali simpatičnog i zapravo u najosnovnijem smislu dobra čovjeka kojega zbilja neprestano iznenadjuje. Kako je Candide i satira, Djuričko predvodi ansambl u igri koja sliči vodvilju, i koja inkorporira melodramu, farsu dok parodira herojsku glumu s patosom, jednako kao i, primjerice, balet i nijeme filmove. Na početku s nevjerojatnom natapiranom frizurom, a potkraj hipijevski raščupan, što pomalo, možda i zbog njegova nosa, neke može podsjetiti i na Boba Dylana, on Candidea i igra kao opreku svima drugima – ponekad lutku na koncu tudjih očekivanja, ponekad mladića koji diše život punim plućima, dok u finalnom smirenju pronalazi, pored stoičke, čak i tragičnu notu. Ne bi to sve mogao bez kvalitetnih partnera, od Bogdana Diklića preko Gorana Šušljika do Nataše Tapušković, Gordane Djurdjević, Vojina Ćetkovića i drugih.

Tako su se, u najboljem od svih svjetova, kako Voltaire preko Candidea ironizira svaki pokušaj jednoznačne racionalizacije neracionalnoga ljudskog postojanja s još uvijek nerazjašnjenom svrhom, i redatelj i ansambl snašli i više nego kvalitetno.

Igor Ružić, Vijenac, Zagreb, 12. februar 2009.

5. februar 2009.
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE GOSTOVALO U ZAGREBU

Zagrebačka publika je pravim ovacijama nagradila predstavu Kandid ili Optimizam Jugoslovenskog dramskog pozorišta koja je sinoć, 4. februara izvedena u dvorani Gradskog kazališta „Gavella“. Karte su bile rasprodate još pre dve nedelje. Reditelj ove predstave po Volterovom delu Aleksandar Popovski omiljen je u Zagrebu posebno zbog izvrsne inscenacije Šekspirovog Sna letnje noći, koja je inače proglašena i najboljom predstavom Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu 2008. godine.

U predstavi Kandid ili Optimizam naslovnu ulogu igra Nikola Đuričko, a u brojnoj glumačkoj ekipi su i: Bogdan Diklić, Nataša Tapušković, Goran Šušljik, Gordana Đurđević, Mihailo Janketić, Milena Vasić-Ražnatović, Srđan Timarov, Dragan Jovanović, Marko Baćović, Vojin Ćetković, Marinko Madžgalj, Dubravko Jovanović, Nikola Simić, Igor Filipović, Tijana Čurović, Vlasta Velisavljević i operska pevačica Olivera Krljević.

Jugoslovensko dramsko pozorište je s velikim uspehom gostovalo u Zagrebu sa predstavama Šine, Hadersfild, Skakavci, Tako je moralo biti, a predstava Tartif učestvovala je na festivalu Dani satire Satiričnog kazališta „Kerempuh“ kada je glumica Sloboda Mićalović ponela nagradu za najbolje glumačko ostvarenje. Sledeći put će Jugoslovensko dramsko pozorište gostovati u Hrvatskoj s Molijerovim Tartifom u režiji Egona Savina 3. maja na XV Festivalu malih scena u Rijeci.

29. januar 2009.
U PETAK 30. JANUARA 150. IZVOĐENJE PREDSTAVE ŠINE

U predstavi Šine igraju: Goran Šušljik, Nebojša Glogovac, Boris Milivojević, Jelena Đokić/Nada Šargin, Marinko Madžgalj i Nebojša Milovanović.

Premijera predstave Šine Milene Marković u režiji Slobodana Unkovskog bila je 25. novembra 2002. godine na sceni Teatra „Bojan Stupica”. Kada je u maju 2003. godine otvorena Velika scena „Ljuba Tadić” predstava je prebačena na Veliku scenu JDP gde se i sada igra.
Predstava Šine učestvovala je na više domaćih i međunarodnih festivala: na VIII Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu (novembar 2003), Festivalu Dani Zorana Radmilovića u Zaječaru (novembar 2003), festivalu Grad teatar Budva (avgust 2003), Theatrical Biennale of New Drama from Europe u Vizbadenu (Nemačka, jun 2004), zatim, učestvovla je u saradnji Beograda i Sarajeva – u svečanom otvaranju pozorišne sezone u Sarajevu septembra 2004, gostovala je u Zagrebačkom kazalištu mladih (januar 2007), kada se Jugoslovensko dramsko pozorište posle duge pauze ponovo predstavilo zagrebačkoj publici. Šine su još gostovale u Isabel Bader Theatre u Torontu (Kanada, oktobar 2007) i pred Sterijino pozorje u Novom Sadu 2008.  
I drama i predstava Šine dobile su brojne pohvalne krtitike. Izdvajamo deo iz kritika povodom gostovanja u Zagrebu i učešća na pozorišnom bijenalu u Vizbadenu:

„Iako postoje vremenski i prostorni skokovi, Marković prizore vješto povezuje pomoću pojedinih likova te pjesama koje govore o strahu, krvi, klanju. Njezin poetski realizam na scenu je naglašenom teatralizacijom pretočio redatelj Slobodan Unkovski, umećući više starih šlagera i pjesama koji su zbivanja prekidali u trenutku najveće represije, nostalgičarski dozivajući prijašnja vremena. Ti brehtijanski odmaci, kao i stilizacija tlačenja, predstavu su snažno ironijski obojali, čime se postiglo veće zgražanje nad prikazanim zbivanjem. Nasuprot crno-bijelom svijetu s crvenim mrljama, Šine završavaju u raznobojnoj vječnosti (koju autorica naziva rajem) gdje se, s osmijehom na licu, susreću žrtve i prošlošću opterećeni krvnici. Time je ironija dovedena do kulminacije, a apsurd zemaljskog zbivanja poprima nova obličja.“
Katarina Kolega, „Gdje je nestao smisao?“, Slobodna Dalmacija, 29. januar 2007.

„Prvi utisak vara: pozornica sa kulisama i sofitama je presvučena u crno-belo, što se slaže sa naslovnom slikom – staze života postavljene na ‘šine’ vode odavde nekamo okomito.(...) Beogradska dramska spisateljica Milena Marković nazvala je svoj komad koji se uvlači direktno pod kožu ‘metaforom o nasilju’. Njena je tema samorazaranje bivše Jugoslavije sa katastrofalnim posledicama po celu jednu generaciju.(...) Pa ipak je reditelj Slobodan Unkovski ovu dramu o raspadanju mladosti bivše Jugoslavije postavio na vanredno živ i živahan način. Mladi ansambl zna iz vlastitog iskustva o čemu govori njihov komad i ne čini pogrešan korak. Svaka čast za ležernost u sceni silovanja, lakoću pevanih međuigri, preciznost unutar grupe, čiji je jezik direktan i opscen koliko i besramnost rata. Ako je Britanac Mark Rejvenhil ceo svoj komad nazvao Kupovanje i jebanje, kod Milene Marković bi pak moglo biti reči o ‘jedenju i jebanju’. I ovde i tamo preduslovi za preživljavanje. Sala je reagovala ritmičnim aplauzom.“
Viola Bolduan, „Eine verlorene Generation“, Wiesbadener Kurier, Vizbaden, 22. jun 2004.

29. januar 2009.
URUČENA NAGRADA „MILOŠ ŽUTIĆ“ VOJINU ĆETKOVIĆU

Posle predstave Don Krsto 27. jaunura svečano je uručena Nagrada „Miloš Žutić“ Vojinu Ćetkoviću za glumačko ostvarenje lika Don Krsta. Nagradu „Miloš Žutić“ ustanovio je Savez dramskih umetnika Srbije 1994. kao spomen na znamenitog glumca – znamenitog po duhovnosti i misli, po poštovanju jezika i govora, po snazi izraza i osećanja. Do sada je ovo priznanje ponelo četrnaest istaknutih glumaca: Petar Kralj, Jasna Đuričić, Jelisaveta Sablić, Branislav Zeremski, Boris Isaković, Jelena Đokić, Nebojša Glogovac dva puta, Đurđija Cvetić, Olga Odanović Petrović, Dragan Mićanović, Goran Jevtić, Pavle Pekić i Vojin Ćetković.

Prenosimo u celosti Obrazloženje žirija za dodelu Nagrade „Miloš Žutić“ u 2008. godini:

Žiri u sastavu: Jovan Ćirilov, Pavle Minčić, Milica Kralj, Pavle Pekić i Cisana Murusidze kao predsednik, na svojoj sednici održanoj 2. decembra 2008. godine, u uvodnoj razmeni mišljenja konstatovao je da od svih pozorišta Jugoslovensko dramsko pozorište je pokazalo izuzetnu pažnju i brigu za ostvarenja svojih glumaca, predloživši sa razlogom sedam (7) kandidata od ukupno predloženih deset (10).
Članovi Žirija su stali na stanovište da nije celishodno dupliranje (ili tripliranje) Nagrade i da stoga glumci – dobitnici ove prestižne nagrade, odnosno njihova ostvarenja, ne budu uzeta u razmatranje. Takođe, među članovima Žirija preovladao je stav da jedan od nominovanih glumaca, Vlastimir Đuza Stojiljković, koji zadivljujuće sveže i sa lakoćom igra ulogu Vasilija Šopalovića, kao dobitnik „Dobričinog prstena“ za celokupni opus prevazilazi okvir Nagrade „Miloš Žutić“ koji ipak nosi drugu nijansu.
Analizirajući predložena glumačka ostvarenja, vagajući za i protiv, Žiri, na osnovu javnog glasanja, većinom glasova odlučio je da se Nagrada „Miloš Žutić“ Saveza dramskih umetnika Srbije za 2008. godinu za najbolju ulogu premijerno izvedenu u periodu od 30. juna 2007. – 30. juna 2008. godine dodeli VOJINU ĆETKOVIĆU za ulogu Don Krsta u istoimenoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, po tekstu i u režiji Vide Ognjenović.

Obrazloženje

VOJIN ĆETKOVIĆ, igrajući inspirativni lik Don Krsta, lik kanonika razapetog između neba i zemlje, duhovnog i svetovnog, glumački sugestivno odslikava dramatičnost te unutrašnje borbe, koja pleni gledaoca velikim talasima emocija i stišavanju istih. Don Krsto, po rečima autora teksta „vazda je između dvije obale, a ni na jednoj doma“, u tumačenju Vojina Ćetkovića je senzibilan stvaralac, raskošne i razbarušene prirode duha. Tako složenu i ambivalentnu ličnost on dočarava asketskim glumačkim sredstvima, suzdržano, rafinirano i odabranim akcentima.
Na sceni je uvek teško igrati takve višeslojne ličnosti, a pogotovu one koje su u podjednakoj meri satkane od intelekta i emocionalnih strasti. Međutim, Vojin Ćetković je doskočio tom problemu kao pravi alhemičar praveći čarobni napitak – mešavinu, u kojoj su tzv. intelektualne sekvence imale strasti, a ljubavne strasti – intelektualnu uzvišenost.
Svoje glumačko tragalaštvo i kreativnost Vojin Ćetković pokazuje u izuzetno uzbudljivoj transformaciji u lik Don Krsta, koga je kreirao sa ukusom i merom, mudro koristeći svoj harizmatični izgled. Posebno je fascinantno kako on zrelo vodi temu unutarnje borbe svog lika u kojoj ga, poput morskih talasa, zapljuskuju emocije, koje on, kao iskusni kapetan, kroti. I upravo to suzdržavanje i kroćenje emocija izaziva kod publike buru uzbuđenja.
Glumačka zrelost Vojina Ćetkovića potvrđuje i ta sigurnost sa kojom on vlada celim scenskom prostorom, ubedljivo noseći u sebi drugi, pa i treći plan, kao nekakve tajne stepenice koje vode ka vertikali lika.
Još jedna glumačka osobina Vojina Ćetkovića tako neodoljivo podseća na scenski magnetizam velikog srpskog glumca Miloša Žutića, koji je u trenucima ćutanja bio jednako privlačan i jednako rečit kao i u dijaloškim scenama.
Na kraju ipak treba dodati da igra Vojina Ćetkovića obiluje neizrecivom lepotom, stoga se može reći da je, uz spoljnu harizmatičnost koju poseduje, u ulozi Don Krsta ostvario i duhovnu harizmu. Zato Nagrada „Miloš Žutić“, „ustanovljena kao spomen na znamenitog glumca – znamenitog po duhovnosti i misli, po poštovanju jezika i govora, po snazi izraza i osećanja“ (citat iz Pravilnika o Nagradi) s razlogom i zasluženo dobija Vojin Ćetković.

U Beogradu,          
02.12.2008. g.

Za Žiri za dodelu Nagrade „Miloš Žutić“
Cisana Murusidze, predsednik, s.r.

28. januar 2009.
PREMIJERA FILMA JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE – SAMIM SOBOM

Na Drugom programu RTS petkom u 17h premijerno se emituje film JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE – SAMIM SOBOM 1948-2008. Proticanje vremena u tri dela. Ovaj dokumentarni film autora i reditelj Dragana Babića, rađen povodom proslave 60 godina od osnivanja pozorišta, u tri jednočasovne epizode donosi svedočenja stvaralaca i kulturnih poslenika koji su učestvovali ili pratili rad JDP od osnivačkih dana do danas, podržana pažljivo biranim arhivskim materijalom. 

Prva epizoda „Početak i prošlost“ prikazana je 23. januara, drugu epizodu „Miris dima“ najavljujemo za 30. januar i treću „Mi smo došli posle sahrane“ za 6. februar.

Film Jugoslovensko dramsko pozorište – samim sobom govori kako o reprezentativnom pozorištu tako i o samim sagovornicima – stvaraocima Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ali pre svega, ovaj dokument je dragocen presek društva kroz slojeve vremena i svojevrsni kulturološki i umetnički komentar društvenih potresa i nastalih promena u Jugoslaviji i posle njenog raspada. Uzbudljiva priča o jednoj državi, njenoj umetnosti, kao i o globalnim kretanjima u kojima i naše društvo neminovno učestvuje.
 
Realizaciju filma omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Skupština grada Beograda.

27. februar 2009.
Premijera predstave Prevođenje Brajana Frila u režiji Dejana Mijača

Svako donošenje novog, promena, događa se uz manju ili veću dozu prisile. Oni koji menjaju neretko su čak ubeđeni da donose civilizacijski napredak, dok oni koji kroz promenu treba da prođu, opet neretko to nazivaju porobljavanjem. I nisu samo jedni u pravu.
Dejan Mijač

Igraju: Goran Šušljik (Manus), Anita Mančić (Sara), Predrag Ejdus (Džimi Džek), Milica Mihajlović (Mojra), Petar Benčina (Doulti), Hristina Popović (Bridžit), Mihailo Janketić (Hju), Gordan Kičić (Oven), Dragan Petrović (Kapetan Lansi), Igor Đorđević (Poručnik Joland).
U saradničkoj ekipi su: Juraj Fabri (scenograf), Maja Mirković  (kostimograf), Miloš Krečković  i Ivana Dimić (dramaturzi), Boris Miljković (video rad).

Brajan Fril (1929) je najznačajniji savremeni irski pisac. Rođen je u Severnoj Irskoj, a nastanjen u Donegalu u Republici Irskoj. Školovao se u Deriju i Belfastu. Do 1960. godine radio je kao nastavnik u Deriju, a zatim se potpuno posvetio književnom radu. Drama Prevođenje (1980) je Frilovo najizvođenije i najprevođenije pozorišno delo, a obrašuje istinit događaj iz 1833. godine kada je kartografska jedinaca Britanske kraljevske vojske došla u Irsku sa ciljem da se irski toponimi prevedu na engleski. Među poznatim pozorišnim komadima Brajana Frila su: Praznik u doba Lunase, Unutrašni neprijatelj, Evo me, Filadelfijo!

Premijera predstave je 26. februara u 20 časova na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“, a repriza 28. februara.

27. februar 2009.
Šabačko pozorište na sceni Teatra „Bojan Stupica“ premijerno izvodi komad Protuve piju čaj Dragoslava Mihajlovića u režiji Juga Radivojevića

Zgrada Šabačkog pozorišta je u rekonstrukciji od jula prošle godine i svoje predstave igraju van matične scene. Premijerno izvođenje drame Dragoslava Mihajlovića Protuve piju čaj u režiji Juga Radivojevića biće na sceni Teatra „Bojan Stupica“ 2. februara. Scenograf je Aleksandar Denić, a kostime je kreirala Jelena Stokuća. U predstavi igraju: Zoran Karajić, Ivan Tomašević, Dragoljub Mitić-Đoša, Aneta Tomašević i Vladimir Milojević. Predstava će posle izvođenja u Beogradu gostovati u Leksovcu, Kruševcu, Nišu, Somboru, Zrenjaninu i Novom Sadu.

27. februar 2009.
Monodrama Bol Margaret Diras u izvođenju Dominik Blan na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“

Bol je autobiografsko delo Margaret Diras, dnevnik iščekivanja povratka njenog supruga Robera Antelma iz zarobljeništva u nemačkom logoru. U aprilu 1945, dok se oko nje ori radost zbog oslobođenja, junakinja Margaret Diras luta po gradu u haosu poslednjih dana rata, trčeći od kancelarije do kancelarije, proklinjući svoj telefon, gladujući, ne spavajući. Ona čeka, vreba i vapi za tračkom nade, a njeni dani su ispunjeni pretnjama, strahom, očajanjem i sramotom. Njeni prijatelji iz pokreta otpora spremaju se za doček povratnika iz rata; među njima je i Rober. Dominik Blan je gost 37. FEST-a  na kome će biti prikazan njen novi film Druga žena.  Gostovanje predstave Bol organizovala je Direkcija FEST-a u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom.  

27. februar 2009.
Međunarodna gostovanja predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Zagrebu i Sarajevu

Posle velikog uspeha predstave Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina na Gavellinim večerima u oktobru prošle godine nastavlja se saradnja JDP-a sa Gradskim kazalištem «Gavella». Zagrebačka publika imaće prilike da 4. februara vidi Volterovo delo Kandid ili Optimizam u režiji Aleksandra Popovskog.

Molijerov Tartif u režiji Egona Savina gostuje u Sarajevu na XXV Internacionalnom festivalu Sarajevska zima. Inače, na prošlogodišnjem Festivalu Jugoslovensko dramsko pozorište učestvovalo je sa predstavom Barbelo, o psima i deci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača.

23-Jan-2009

39. SEZONA BUBE U UHU

Posle duže pauze, popularna predstava Buba u uhu ponovo se igra na sceni Teatra „Bojan Stupica“ 27. januara. Predstavu Buba u uhu režirao je Ljubiša Ristić  kao svoj diplomski rad. Premijera je bila 7. juna 1971. Sa 1283 izvođenja i 39. sezona, Buba u uhu je pravi rekorder u dužini igranja. Glavnog junaka u ovom vodviljskom zapletu u svim predstavama igrao je Nikola Simić, a on će i 27. jaunuara predvoditi glumačku ekipu u kojoj su još: Vlasta Velisavljević, Rada Đuričin, Branka Petrić, Toni Laurenčić, Dubravko Jovanović, Slobodan Tešić, Srđan Ivanović, Petar Ćirica, Srđan Jovanović, Zoran Đorđević, kao i Sonja Kostić i Tinja Došen, nove glumice u podeli.

Ovog puta Buba u uhu igra se u novom ruhu pošto su kostim i scenografija obnovljeni. Scenografija je adaptirana prema originalnom rešenju Vladislava Lalickog iz 1971, a uradila ju je scenografkinja Jasmina Holbus. Njena kreacija je svojevrsni omaž nedavno preminulom scenografu Lalickom.

22-Jan-2009

50. PREDSTAVA PRED PENZIJOM

Jubilarna 50. predstava Pred penzijom Tomasa Bernharda u režiji Dina Mustafića biće održana u subotu 24. januara na sceni Teatra „Bojan Stupica“ u 20.30 sati.

Premijera predstave bila je 7. oktobra  2006. godine. Predstava Pred penzijom je gostovala na XV Pozorišnom maratonu u Somboru, 52. Sterijinom pozorju (Novi Sad), na Tuzlanskim pozorišnim danima i festivalu Sarajevska zima u Bosni i Hercegovini. Sve troje glumaca, Mirjana Karanović, Milica Mihajlović i Branislav Lečić dobili su Godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta 2007. za kreacije u ovoj predstavi.

22-Jan-2009

TKH: POSLEDNJI TEORIJSKI PERFORMANS – ’ODJAVNA ŠPICA’
TkH će izvesti Poslednji teorijski performans – ’Odjavna špica’ na sceni Studio JDP u petak 23. januara u 20.30 sati. Autori i izvođači su Marta Popivoda, Ana Vujanović, Bojan Đorđev i Siniša Ilić.  
O performansu
Teorija koja Hoda, posle niza teorijskih performansa koji su se od 2001. godine izvodili u operi, bokserskom ringu, botaničkoj bašti, na internetu, televiziji, radiju, u amfiteatru, učionici, muzeju, galeriji, na papiru i Dokumenti 12 u Kaselu, poslednji put pokazuje svoje telo. Ovog puta grudi.
U prostoriji se nalaze četiri osobe. Pogledajte ih pažljivo... Šta nas oni pitaju? Šta to oni hoće? Zašto je ova žena nervozna? Šta se ovde dešava? Šta smo mi to gledali? Zašto sada psovka? Da li sam zakasnio? Uvek propustim najbolje... Izgleda da sam stigla na najbolji deo. Da li i ja treba nešto da kažem? Zar ovo nije manipulacija? Ko je ovde tigrica? Da li su to komadi neke sajber životinje? Ili je na toj sceni živeo monstrum? Ma, sve smo ovo već videli... Ja sam tigrica! Dosadna intelektualna diskusija... neka perverzija.
U prostoriji su izložena četiri tela. Šta o njima treba da mislim? Kako da mislim? Telo kao misaoni događaj... Evo noge u čarapi. Sat na ručnom zglobu. Usne se pomeraju. Izbrijana brada. Dekolte. Koleno. Šapat. Ovi ne prestaju... Sad bi mogli i da zaćute. Da li je ovo déjà vu? I neka je poslednji.
TkH: Teorija koja Hoda je osnovana kao istraživačka teorijsko-umetnička grupa u Beogradu krajem 2000. Cilj rada TkH platforme je podsticanje razvoja savremenih praksi izvođačkih umetnosti i njihovih kritičkih diskursa kroz programe/projekte: TkH časopis za teoriju izvođačkih umetnosti, edukativne projekte, on-line platformu (tkh-generator.net), kao i umetničke i teorijske manifestacije i projekte. TkH platforma je angažovana na području kulturne politike i jačanju infrastrukturnih i diskurzivnih potencijala nezavisnih umetničkih i kulturnih scena (Druga scena, The FaMa, Clubture, PAF).
(www.tkh-generator.net)
Performans će se izvesti samo jednom.
Ulaz je slobodan!

30.12.2008.

 
IN MEMORIAM
VLADISLAV LALICKI (1935-2008)

Scenograf, kostimograf i slikar, bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta koji je svojim scenografskim i kostimografskim rešenjima obeležio šezdesete i sedamdesete godine: Prokleta avlija (1962.), Saloma i Maskerata, Demoni (1963.), Budilnik, Dr, Okovani Prometej, Život je san (1964.), Mrtve duše (1965), Naši sinovi, Prljave ruke (1966.), Henrik IV (1967.), Požar strasti, Zabavna muzika (1968.), Usamljeni, Kraljević Marko, Kad su cvetale tikve (1969.), Koriolan, Povratak Filipa Latinovića, Kapetan iz Kepenika (1970.), Spaseni, Buba u uhu, Samoubica (1971.), Za kim zvono zvoni, Bele rakete lete na Amsterdam (1972.), Lepeza ledi Vindermir, Tramvaj zvani želja, Mister Dolar, Mrtvo more, Veseli dani  ili Tarelkinova smrt, Eh, to vreme takmičenja (1973.), Laža i paralaža, Vuci i ovce, Aleksandar (1974.), Detelina sa tri lista, Tren (1975.), Vasa Železnova (1976.), Šamar (1977.), Tri sina, Lorencaćo, Golgota  (1978.), Kralj Lir (1979.), Romantične ćudi (1980.), Nahod Simon, Raskršće (1981.), Leto (1983.), Punjene tikvice (1996.). Poslednje scenografsko ostvarenje dao je u predstavi Leonida Andrejeva Pseći valcer u režijiDejana Mijača 2004. Radio je i za druga pozorišta u zemlji, sve dok se nije preselio na afrički kontinent, gde se uglavnom bavio slikarstvom.
Dobitnik je značajnih priznanja: Sterijina nagrada, Nagrada Udruženja likovnih i primenjenih umetnika, Nagrada industrije „Duga“…

U 2008. GODINI

U jubilarnoj 60. sezoni Jugoslovensko dramsko pozorište bilo je domaćin generalne Skupštine Unije evropskih pozorišta (UTE). Gosti JDP bili su i predstave A.P. Čehov Ivanov u režiji Tamaša Ašera i produkciji Katona Jožef Teatra iz Mađarske, Šekspirova Bogojavljenska noć u režiji Silvia Purkaretea, produkcija Nacionalnog teatra Krajova iz Rumunije i dve predstave Pipa Delbona Questo buio feroce i Barboni. Jugoslovensko dramsko pozorište gostovalo je na festivalima u zemlji i inostranstvu: na Međunarodnom festivalu glumca u Nikšiću, XXIV Internacionalnom festivalu Sarajevska zima, na Danima Milivoja Živanovića i Nušićevim danima, na V Joakimfestu, X Teatar festu u Doboju, Sterijinom pozorju, Teatar festu „Petar Kočić“ u Banjaluci, na Danima satire u Zagrebu i na festivalu Grad teatar Budva. Među brojnim osvojenim pojedina;nim i kolektivnim nagradama su i:
- Sterijina nagrada za tekst savremene drame Biljani Srbljanović za tekst Barbelo, o psima i deci. Za ulogu u ovoj predstavi Nikola Rakočević dobio je Nagradu iz Fonda „Dara Darinka Čalenić“ za najboljeg mladog glumca;
- predstava Tako je moralo biti donela je Sterijinu nagrada za režiju Egonu Savinu, Aniti Mančić Sterijinu nagradu za glumačko ostvarenje, Glumačku nagradu na V Joakimfestu i Nagradu Otvorenog univerziteta Novog Sada, Angelini Atlagić Sterijinu nagradu za kostimografsko ostvarenje i proglašena je za najbolju predstavu u celinina Nušićevim danima; 
- predstava U lovu na bubašvabe nagrađena je Gran prijem za najbolju predstavu na II Međunarodnom festivalu glumca u Nikšiću, a Dragan Petrović-Pele i Nataša Ninković Gran prijem za najbolji partnerski odnos;
- predstva Hadersfild osvojila je Nagradu za najbolju predstavu i glumac Nebojša Glogovac Nagradu za najbolju mušku ulogu na Teatar festu u Doboju;
- za postavku predstave Cirkus Istorija Sonja Vukićević je dobila Nagradu „Grad-teatara“ za dramsko stvaralaštvo;
- za ulogu u predstavi Tartif Boris Isaković je nagrađen glumačkim priznanje “Raša Plaović”, a Sloboda Mićalović Nagradom „Zlatni smijeh“ na Danima satire;
- za ulogu u predstavi Fedrina ljubavMirjana Karanović ponela je Zlatni lovorov vijenac;
- za naslovnu ulogu u predstavi Don Krsto Vojin Ćetković nagrađen je Nagradom „Miloš Žutić“.

NOVE PREDSTAVE U NOVOJ 2009.

Brajan Fril Prevođenje

Počele su pripreme za novu predstavu na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“, komad Prevođenje irskog pisca Brajana Frila. Ovu dramu zasnovanu na jezičkim nesporazumima i njihovom uzbudljivom uticaju na naš odnos prema stvarnosti režira Dejan Mijač. Uloge su poverene glumcima: Goranu Šušljiku (Manus), Aniti Mančić (Sara), Predragu Ejdusu (Džimi Džek), Milici Mihajlović (Mojra), Petru Benčini (Doulti), Hristini Popović (Bridžit), Mihailu Janketiću (Hju), Gordanu Kičiću (Oven), Draganu Petroviću (Kapetan Lansi), Igoru Đorđeviću (Poručnik Joland).
U saradničkoj ekipi su scenograf Juraj Fabri, kostimograf Bojana Nikitović, dramaturziMiloš Krečković i Ivana Dimić, a video rad priprema Boris Miljković.

Švabica

Švabica je ljubavna priča. Odavno sam uverena u to da ljubav na sceni nikada nije ono što se podrazumeva. Iza ljubavi na sceni uvek se krije nešto drugo. Ljubav ima bezbrojne forme i imena. Ana Gutjar je jedina žena koju je Miša Maričić voleo. Zbog čega ju je voleo? Zbog čega je voleo baš nju, a ne neku drugu? Onaj koga istinski volimo, to je onaj koji nas određuje i koji simboliše ono što nas je odredilo kao ličnost. Onaj kojeg volimo je odgovor na najdublje naše intimne komplekse, svetonazore i najdublji osnov našeg vapijućeg istinskog Ja…Mišina priča nije samo ljubavna priča. To je priča o determinisanju svoje ličnosti. „Samo se ološ prepušta sudu drugog. A ja nisam ološ.“, uporno ponavlja on… Ali kada napusti Anu, on nije samo ostavio jednu ženu koju voli, on je napustio onog Mišu koji je mogao uvek pred sobom da kaže „Ja nisam ološ“. I od tog trenutka trenutka igrao je svoju ulogu dosledno, do samog kraja. A sam kraj podrazumevao je to da prikrije zločin državne vlasti, one iste vlasti kojoj je žrtvovao starog sebe, i da na taj način i sam u tom zločinu učestvuje. Jer ološ to i radi. Miša je samog sebe osudio, Miša je samo sebe oborio na ispitu. I to je bio jedini ispit koji je ikada pao. Jedini, ali najvažniji.
Ana Đorđević, reditelj

Dragamatizaciju pripovetke Laze Lazarevića potpisuju Miloš Lazin i Ana Đorđević. Scenograf je Vesna Štrbac, kostim kreira Lana Cvijanović.U predstavi igraju: Radovan Vujović (Miša), Marija Vicković (Ana Gutjar), Bojan Lazarević (Nikolaj Ivanov), Nebojša Milovanović (Maks Rihter), Bojana Maljević (Klara Vedel) i Milena Vasić-Ražnatović (Evica).

MARIJUS FON MAJENBURG RUGOBA – PREMIJERA NA SCENI STUDIO JDP

Lete je običan čovek. Privučen slavom, on uleće u marketinšku mašinu, koja ga preoblikuje i koristi prema svojim potrebama. Pošto izgubi sebe, od Letea ostaje samo atraktivna prazna ljuštura koja jedino može da služi kao igračka.
Komad Rugoba napisan je tako da bi mogao da se odigra i u sasvim realnim okolnostima. Stilizacija je klica magije pozorišta koju treba pažljivo odgajiti i dosledno sprovesti kako bi mogla pravilno da se razvije i proizvede prava značenja.
Želim da pravim predstave kakve bih volela da gledam. Sebe kao reditelja vidim u ulozi prvog gledaoca buduće predstave kome mora nešto žestoko da zasmeta, da dovede u pitanje njegove stavove i ugrozi tu bezbednu voajersku poziciju u mraku gledališta. U tom smislu, Majenburgovi komadi pružaju dragocen materijal za kreiranje istinski iritantnih predstava. Nadam se da će naš rezultat biti dostojan ovog izuzetno potentnog matrijala. 
Rediteljka Marija Krstić

U predstavi igraju Damjan Kecojević (Lete), Nebojša Đorđević (Karlman), Jelena Ćuruvija-Đurica (Fani), Slobodan Tešić (Shefler).

Premijera 22. decembra u 20.30 časova na sceni Studio JDP-a.

PROMOCIJA MONOGRAFIJE «BILJANA SRBLJANOVIĆ - PORODIČNE I DRUGE PRIČE» AUTORA SLOBODANA SAVIĆA

Jugoslovensko dramsko pozorište Vas poziva na promociju monografije «BILJANA SRBLJANOVIĆ - porodične i druge priče» Slobodana Savića u izdanju Knjaževsko-srpskog  teatra iz Kragujevca u četvrtak  18. decembra u 19 sati na Sceni Studio Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Govore: Branko Cvejić (direktor JDP), Dejan Mijač  (reditelj),  Mirjana Karanović (glumica), Ivan Medenica (teatrolog), Dragan Jakovljević  (direktor Knjaževsko-srpskog teatra), i autor.

… Čini mi se da čitav život pišem jednu dramu, govorim o jednoj istoj temi, porodičnim odnosima, o tome kako svoj svome o glavi radi, i kad to ne želi i kada je jedini greh koji je počinio, samo prosta činjenica što se uopšte rodio. Mene opsedaju „kućne“ teme, odnosi generacija, roditelja i dece, dece koja stare a neodrastaju, koja simbolično ubijaju svoje roditelje, roditelji koji se ne predaju  i grčevito  drže, a da ništa ne ostave toj deci. Mislim da je slika srpske porodice jasna slika našeg čitavog društva, a mene to društveno stanje zbog toga i zanima, jer se ono reflektuje na najintimniji i najprivatniji život. Raspad porodice dolazi onda kada se i društvo raspada… Politička, društvena dimenzija me zanima baš samo toliko, koliko me pogađaju njene posledice na lični život.

Biljana Srbljanović

Biljana Srbljanović je dobila Statuetu «Joakim Vujić» za 2007. godinu za izuzetan doprinos razvoju pozorištne umetosti u Srbiji. Knjaževsko-srpski teatar je u čast nagrađene objavio monografiju u luksuznom povezu, koja sadrži preko pedeset kolor fotografija, iscrpnu bibliografiju, tri registra, a delimično je štampana i na engleskom jeziku.
Statuetu «Joakim Vujić» pre Biljane Srbljanović dobili su dramski pisci Aleksandar Popović, Dušan Kovačević,  Ljubomir Simović i Vida Ognjenović.

...Obično, monografije se prave o mrtvim piscima koji su već okamenili svoju slavu i značaj. S druge strane, takve monografije imaju višak kurtoazije. Toga u ovoj knjizi nema. Kada čitate ovu knjigu, vi na zanimljiv i dramatičan način pratite sudbinu Biljane Srbljanović kao pisca, kao javne i političke ličnosti i, što je vrlo važno, kao žene. Knjiga je vrlo pitka, tečna i sa stručne strane daje puno mogućnosti da uđete na razna vrata, istražujući Biljaninu estetiku, njen socijalni angažman i konačno – psihu i intimu. Mislim, a to se vidi u ovoj knjizi, da Biljana funkcioniše kao neka vrsta Marije Magdalene savremenog srpskog javnog i kulturnog života.

                                                                                                      Bojan Munjin, pozorišni kritičar

11.12.2008.

HRABRI SANJARI
… Zbog tog radikalnog uključivanja mikrofona, koje podrazumeva istraživanje odnosa tela i tehnologije, glumca i lika, glasa i teksta, igru sa prisutnošću, predstava Miloša Lolića se može odrediti kao postdramska. Tekst ovde više nije prioritet, već povod za rizično ispitivanje strukture teatra … Ljubav i strast se tretiraju u svojoj grandioznoj ambivalentnosti koja nemilosrdno otvara duboke rane, ali, istovremeno, vrtoglavo uspostavlja smisao života. Celi tok predstave prati setna muzika pijaniste Srđana Markovića, stvarajući lirska značenja, izuzetno bitna u toj visokoestetzovano postavki. Ona ukazuje na neki drugi svet, poeziju i lepotu, nedostižne, nepostojeće, u tako hladnim, formalizovanim odnosima između likova … ona (predstava) nam je dragocena jer se odlučno i hrabro udaljava od tradicije, tražeći ono autentično u srži teatara, u okolnostima masmedijskog, teatralizovanog života.
Ana Tasić, Politika

21.10.2008.
NA MEDJUNARODNIM FESTIVALIMA
Jugoslovensko dramsko pozorište učestvuje sa dve predstave na ovogodišnjem Festivalu MESS u Sarajevu. Predstava Fedrina ljubav britanske spisateljice Sare Kejn u postavci Ive Milošević gostuje na Messu, prvo u Zenici (25. oktobra) u cilju decentralizacije najvažnijeg pozorišnog festivala u Bosni i Hercegovini, a potom i u Sarajevu 27. i 28. oktobra. Naslovnu ulogu Fedre tumači Mirjana Karanović, a u ostalim ulogama su: Ermin Bravo, Anđelka Simić, Slobodan Beštić, Goran Jevtić i Ljubomir Bandović. Druga predstava JDP, Januš Glovacki U lovu na bubašvabe u režiji Veljka Mićunovića, biće izvedena 26. oktobra. U glavnim ulogama emigrantskog bračnog para u Njujorku pojavljuju se Nataša Ninković i Dragan Petrović-Pele.
Posle niza uspešnih gostovanja širom zemlje u protekloj sezoni, predstava Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina pozvana je na 23. Gavelline večeri, festival međunarodnog karaktera koji organizuje Gradsko dramsko kazalište „Gavella“ u Zagrebu.

29. Oktobar 2008.

ZLATNI LOVOROV VJENAC ZA NAJBOLJE GLUMAČKO OSTVARENJE NA 48. MESS MIRJANI KARANOVIĆ 

Žiri 48. Internacionalnog teatarskog festivala Mess 2008. doneo je u ponoć 28. oktobra odluku da se Nagrada Zlatni lovorov vjenac za najbolje glumačko ostvarenje ravnopravno dodeli glumcima Samuelu Finziu za ulogu u predstavi Ivanov, teatra Volksbune am Rosa-Luxemburg-platz, Julie Dossavi za ulogu u predstavi P.I. Intimna prezentacija (Zemlja), u produkciji kompanije Off/Elsinor, i Mirjani Karanović za ulogu u predstavi Fedrina ljubav, Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

31. oktobar 2008.
Ovacije za Tako je moralo biti u Zagrebu

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tako je moralo biti Branislava Nušića u režiji Egona Savina dočekana je sa ogromnim ovacijama na sinoć završenim Gavellinim večerima u Zagrebu. Dvorana Gradskog kazališta bila je pretesna za sve zainteresovane pa je gotovo stotinu gledalaca prestajalo predstavu u inače prepunom pozorištu. Zagrebačka publika je bila oduševljena igrom beogradskih glumaca (Anita Mančić, Nebojša Dugalić, Vojin Ćetković, Predrag Ejdus, Miša Janketić...), prepoznajući u Nušićevom delu uzbudljivu i potresnu savremenu dramu o eroziji porodičnih vrednosti u društvu u kome novac ima i prvu i poslednju reč. Predstava Tako je moralo biti  izvedena je na zatvaranju Gavellinih večeri, van konkurencije i u čast nagrađenih umetnika.

14. novembar 2008.
PREMIJERA

Večeras je premijera predstave Kandid ili Optimizam prema Volteru u režiji Aleksandra Popovskog na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“.
U Predstavi igraju: Nikola Đuričko, Bogdan Diklić, Nataša Šolak, Goran Šušljik, Gordana Đurđević, Mihailo Janketić, Milena Vasić-Ražnatović, Srđan Timarov, Dragan Jovanović, Marko Baćović, Vojin Ćetković, Marinko Madžgalj, Dubravko Jovanović  
Nikola Simić, Igor Filipović, Tijana Čurović, Vlasta Velisavljević i operska pevačica Olivera Krljević.
Aleksandar Popovski: Potraga za svetlom tačkom u žitvotu, makar da se ona zvala i iluzija, izuzetno je važna. Bez toga ne postojimo. Ona je kao duša... Moja tiha revolucija je pokušaj da se ljudi vrate na teren emotivnosti koju će prepoznati u mojoj predstavi i potražiti je u sopstvenom životu.

17. novembar 2008

Jasmina Avramović, Nikola Rakočević i Angelina Atlagić dobili nagrade ARDALION na Festivalu u Užicu

Jasmina Avramović je dobila nagradu Ardalion za epizodnu ulogu za ulogu Mile u predstavi Barbelo o psima i deci Biljane Srbljanović u režiji Dejana Mijača na 13. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu. Ovu nagradu Jasmina Avramović deli sa još dva glumca - Željkom Konigsknechtom koji je Nagradu dobio za ulogu Steve i Ravnatelja Dr. Prke u predstavi Metastaze Kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba i Bojanom Žirovićem za ulogu Mladog Lekara u predstavi Nevinost Atelje 212.
Nagradu Ardalion za najboljeg mladog glumca i Nagradu Politike „Avdo Mujčinović“ dobio je Nikola Rakočević za ulogu Zorana (ponekad Marka) u predstavi Barbelo o pisma i deci.
Nagradu Ardailon za najbolju kostimografiju dobila je Angelina Atlagić za kostime u predstavi Barbelo o psima i deci.
13. Jugoslovenski pozorišni festiva održan je od 10. do 17. novembra u Užicu. U stručnom žiriju su bili Kaća Dorić glumica i reditelj – predsednik žirija, Varja Đukić (glumica), Igor Vasiljev (scenograf) Lary Zappia (reditelj) i Jelena Marković Lukić (književnik i dramski pisac).

23. novembar 2008
Borisu Isakoviću “Raša Plaović” za ulogu Orlona u Tarifu

Boris Isaković je dobitnik prestižnog glumačkog priznanja “Raša Plaović” koje Narodno pozorište dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na beogradskim scenama. Ovu značajnu glumačku Nagradu Isaković je dobio za ulogu Orgona u predstavi Tartif, Ž.B.P.Molijera u režiji Egona Savina, Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svečano uručenje nagrade biće na Dan Narodnog pozorišta  u subotu 22. novembra u podne. Nagradu uručuje predsednik žirija Aleksandra Glovacki.
Obrazloženje žirija:  U Ulozi Orgona u predstavi Tartif, Isaković je prikazao nastajanje pritajenog zla naših dana – ekstremizma koji pogađa prostodušne, naivne i dobronamerne ljude, koji zato što ne prepoznaju zlo, ne mogu da se izbore sa njim i podležu njegovoj zarazi. Boris Isaković, umetnik u punoj glumačkoj snazi, nadahnuto govoreći aleksandrinac, omogućio nam je da se zanesemo muzikalnošću, lakoćom, ljupkošću i svim onim vrlinama koje zapravo mora da sadrži molijerovo pozorište. Ulogom Orgona Boris Isaković je pokazao da vlada vrednostima po kojima pamtimo glumu Raše Plaovića – doneti na scenu istinitu dramu lika, a istovremeno izgovoriti stih snažno,  ubedljivo, muzikalno i artikulisano.

23. novembar 2008.

Art Kruševačkog pozorišta na sceni JDP-a

Kruševačko pozorište gostuje u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u ponedeljak, 24. novembra  na sceni Teatra “Bojan Stupica” sa predstavom Jasmine Reze ART u režiji Vladimira Popadića. U predstavi igraju Dragan Marinković (Ivan), Bojan Veljović (Mark), Nikola Pantović (Serž). Kostimograf je Jelena Nikolić-Vanović, izbor muzike Bojan Veljović, grafički dizajn Radovan Vučković.

Vladimir Popadić je diplomirao 2001. godine u Beogradu sa predstavom Ljubavnik Harolda Pintera, mentor prof. Egon Savin. Kao gost univerziteta Hull u Velikoj Britaniji, režirao je predstavu Rekviziter Uglješe Šajtinca. Dramu Uglješe Šajtinca Govorite li australijanski režirao je u zrenjaninskom pozorištu „Toša Jovanović“. U Kruševcu je režirao: U mreži i Pozovi M radi preljube Reja Kunija, Klevetu Jelene Popadić, Terorizam Olega i Vladimira Presnjakova, kao i Zvezdanu prašinu Dušana Kovačevića. Vladimir Popadić je umetnički direktor Kruševačkog pozorišta.

Drama Art  Jasmne Reze prvi put je izvedena 1994. godine u Berlinu. Drama je prevedena na više od trideset jezika.

24. novembar 2008.

Gostovanje ZKM s  predstavom Krijesnice u JDP-u

Zagrebačko kazalište mladih gostuje s predstavom Krijesnice Tene Štivičić u režiji Januša Kice na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ u četvrtak 27. novembra.

Krijesnice su nova drama uspješne mlade hrvatske dramatičarke Tene Štivičić, napisana ekskluzivno za Zagrebačko kazalište mladih… Radnja drame događa se u zračnoj luci koja, iako simbolizira potpunu slobodu kretanja i doživljavanja, istovremeno je, kao rijetko koji drugi komadić slobodnog svijeta, vrlo strogo kontrolirano mjesto. Krijesnice tematiziraju tranzicijski prostor i vreme, svjedočeći o našem (ne)snalaženju u njima. One govore o ljudima koji se susreću u zračnoj luci i silom prilika zapnu tamo, između dva leta, negdje na drugom kraju svijeta. Neispavani, u krivoj vremenskoj zoni, sa zbunjenim bioritmom i poremećenim planovima, prisiljeni su čekati. Kao u nekom vakuumu izvan realnosti, u tom intervalu ukradenom iz stvarnog života, oni mogu biti štogod požele - privremenost i anonimnost daje im neočekivanu hrabrost i zaštitu. Dok tako čekaju, nervozni, umorni i prisiljeni na dokonost, nešto što svakodnevni život više nikad ne dopušta, jedni drugima staju na put i utječu na planove. I možda zauvijek jedni drugima promijene sudbine. 

Na 18. Marulićevim danima održanima Splitu ove godine  Tena Štivičić je dobila Nagradu za izvedeni dramski tekst, Januš Kica Nagrada za režiju,  Ksenija Marinković Nagrada za glumačko ostvarenje za uloga Žane. Nagrada za scenografiju dobila je Slavica Radović, Nagrada za oblikovanje svjetla dobio je Aleksandar Čavlek, a Stanko Juzbašić je dobio Nagrada za skladanu scensku glazbu.

29. novembar 2008.

OVACIJE ZA MLETAČKOG TRGOVCA  NA XVII FESTIVALU UNIJE EVROPSKIH POZORIŠTA

Jugoslovensko dramsko pozorište je nastupilo na XVII Festivalu Unije evropskih pozorišta sa predstavom Mletački trgovac Vilijama Šekspira u režiji Egona Savina.

„Upravo u vreme krize, pozorište govoreći o krizi suočava nas licem u lice sa našim strahovima, radostima i uživanjima, kao što je rekao Čehov, sa našom snagom da izdržimo. Pozorište je uvek bilo i uvek će biti misteriozni, tajni alfabet duše.“
Aleksandru Darie Umetnički direktor pozorišta Bulandra  i
predsednik Unije evropskih pozorišta

U dva grada u toku  54 festivalskih večeri izvodi se 27 predstava u kojima je nastupa 600 glumaca iz čitave Evrope i Izraela. U pratećem programu održavaju se izložbe scenografskih radova, promocije knjiga, okrugli stolovi … Evrope: Na Festivalu učestvuju STUDIO 24 – Compagnie Roger Planchona, Teatro da Rainh, Teatro Garibaldi, Compagnie AZAR, Compagnie Rumpelpumpel, Teatar de La Abadia, Teatrul Bulandra, Habimah National Theatre, Piccolo Teatro di Milano… Repertoar pozorišnih komada koji se izvode na Festivalu je veoma širok od Sofoklove Antigone, preko dela Šekspira, Goldonija, Čehova, Beketa, Joneska, Hajnera Milera, Petera Vajsa… Od rediteljskih imena svakako treba izdvojiti: Alexandru Darie, Roger Planchon, José Luis Gomez, Pippo Delbono, Lev Dodin, Sliviu Purcarete, Gabor Tompa…  Jugoslovensko dramsko pozorište je izvelo četiri predstave Mletačkog trgovca – dve u Bukureštu na sceni pozorišta Bulandra i dve u Klužu na sceni Teatrul Maghiar de Stat Cluj uz velike u duge ovacije.

Festival se održava od 2. novembra do 21. decembra.
 

29. novembar 2008.

PREMIJERE U DECEMBRU

Robert Muzil - SANJARI

Mislim da Muzil sam nije imao potrebu da ljubav definiše kao “jedno” već pre kao skup osećanja. Ni ja sam za sebe ne bih mogao da kažem da je ljubav “jedno”. Ljubav je reč koja objedinjuje čitav niz emocija koje se prepliću u raznovrsnom i objedinjujućem procesu. Muzilovi junaci misle da sve što čine iz ljubavi, ali na kraju jako malo toga završi ako istinski ljubavni postupak. Iza se krije velika igra, igra koju ovi parovi igraju čitav život - punih trideset godina. To je još jedan razlog da mi ova drama bude veoma zanimljiva. Ja imam trideset, moji glumci takođe imaju trideset godina. Ovo je i naša priča.
                                                                                                                      Miloš Lolić (reditelj)

U predstavi Sanjari igraju: Nikola Vujović (Tomas), Dubravka Kovjanić (Marija), Vanja Ejdus-Kostić (Regina),  Goran Jevtić (Anselm), Feđa Stojanović (Josef), Cvijeta Mesić (Gđica Mertens), Radovan Vujović (Štader)                 

Premijera je na sceni Teatara “Bojan Stupica” 10. decmbra.

Marijus Von Majenburg -RUGOBA

Rugoba je studija fenomena ružnoće, kako fizičke koja podleže trendovima i zahtevima tržišta, tako i unutrašnje ili moralne, koja nastaje kada je čovek spreman da se odrekne sebe radi slave, bogatstva i uspeha. Lepota i privlačnost su sredstva u marketinškoj manipulaciji, koja diktiraju sve teže dostižne standarde, pa je osoba koja ih ne zadovoljava prinuđena da se menja. Mađioničar i vila sa skalpelom umesto čarobnog štapića stvaraju iluziju idealnog lica, koje je savršeno marketinško oružje i nepogrešiva prečica do uspeha za svakog ko može da ga priušti. Fizička transformacija nužno povlači i psihičku, u toj meri da nekada divan čovek zaista postaje moralna nakaza, ružan kao osoba. Mašina koja ga uzima pod svoje i obrađuje prema sopstvenim potrebama, stvoriće bezličnog klona, tačnije klovna, lutku za seksualna iživljavanja i maskota popularnog kruga lepih i bogatih rugoba.
Marija Krstić (reditelj)

U predstavi Rugoba igraju: Damjan Kecojević (Lete), Nebojša Đorđević (Karlman), Jelena Ćuruvija (Fani), Slobodan Tešić (Šefer).

Premijera je na sceni Studio 22. decembra.    

08.12.2008.
PREMIJERA PREDSTAVE SANJARI ROBERTA MUZILA 10. DECEMBRA NA SCENI TEATRA “BOJAN STUPICA”
Hajde da krenemo od pitanja - na šta sve mislimo kada kažemo «ljubav»? Zar to nije ona komplikovana reč koja objedinjuje čitav niz emocija, prilično različitih i suprotstavljenih, od onih koje definišemo kao lepe do onih koje definišemo kao ružne; može li utoliko ljubav biti «jedno»? Ljubav je možda radije proces, nekakva promenljiva konstanta koja kroz niz raznovrsnost postaje objedinjujuća. Za tako nešto kao primer stoje upravo četiri Muzilova glavna junaka, Tomas, Marija, Anselm, Regina, zbog čega drama i nosi naslov u množini – sanjari. Naime, to četvoro ljudi odraslo je zajedno, oni se poznaju čitav život, od najranijeg detinjstva, i šta se sve dogodi na tom razvojnom putu? Koliko se i kakvog sna o ljubavi za tridesetak godina nagomila? Kada nekoga toliko dugo poznajete i kada sa nekim prođete ključne faze razvoja ličnosti, postavlja li se ikada pitanje ljubavi, ili ljubav i ne-ljubav postaju podrazumevajuće, pa time možda čak i nebitne kategorije? Da, ovo jeste drama o ljubavi, itekako, ali o ljubavi koja nije iznenadni i prosvetljujući blesak, već ljubavi koja je integralni ili čak neizbežni segment života, o ljubavi koja nije samo uznesenje, već vrlo često i prepreka.
Miloš Lolić
U predstaviSanjariigraju: Nikola Vujović (Tomas), Dubravka Kovjanić (Marija), Vanja Ejdus-Kostić (Regina),  Goran Jevtić (Anselm), Feđa Stojanović (Josef), Cvijeta Mesić (Gđica Mertens), Radovan Vujović(Štader).

ARHIVA VESTI ZA SEZONU 2007/2008.

SONJA VUKIĆEVIĆ  DOBILA NAGRADU "GRAD TEATARA" ZA DRAMSKO STVARALAŠTVO